Јавно комунално предузеће „Паркинг сервис“ основано је пре 14 година, а од тада активно ради и „Паук“ служба. Будући да грађани немају баш пуно стрпљења према радницима „Паук“ службе, као и да овај посао међу људима важи за тежак и непопуларан, редакција Војвођанских вести са географским пореклом је одлучила да то провери, те је провела одређено време са радницима на терену.
Затекли смо раднике у паузи за доручак, те смо искористили прилику да мало попричамо са њима, пре самог одласка на терен. Милан Каназир, један од запослених, био је веома љубазан те нам је укратко објаснио о каквом послу је реч.
„Овим послом се бавим 14 година“, почиње разговор Милан, одмах нам стављајући до знања да има пуно искуства и да смо изабрали правог саговорника. „Када прође 10 година, помало огуглаш на све“, каже Каназир.
Оно што улази у њихов опис посла, између осталог, тиче се и услуга преноса возила услед саобраћајне незгоде, напуштених возила, као и непрописно паркираних аутомобила. Милан нам каже да су они задужени да раде различите ствари, као и да имају неколико типова камиона на располагању.
Постоје различити типови камиона, а сваки је специјализован за другачије ствари. Због тога се међусобно надопуњујемо – говори Милан, а на питање колико дневно имају интервенција за уклањање непрописно паркираних возила, он каже да то не може са сигурношћу да се зна. „Не можемо тачно да кажемо колико имамо интервенција, јер се појављују лажне пријаве, а када одемо на терен испостави се да не можемо да интервенишемо“, прича Каназир.
Говорећи о проблемима са којима се суочавају, Милан каже да велики проблем представља то што људи данас немају никакву толеранцију. Како каже, било је различитих лоших искустава и непријатних ситуација.
„Стално има непријатних ситуација, добацивања и спомињања фамилије. Дефинитивно велики проблем представља то што људи не дају жмигавце и сви некуд журе, а то је посебно проблематично када имамо мали камион и морамо да вучемо возило за собом „, објашњава Милан са којим се све проблемима сусрећу на терену.
Одлучили смо да разговор наставимо у камиону, јер је уследио позив за одлазак на терен. Два радника увек иду заједно, те нам се придружио Славко Филиповић, господин који се 9 година бави овим послом и такође има пуно искуства у раду. Он показује таблет који служи за фотографисање возила, уколико постоји сумња да се налазе у прекршају. Након фотографисања, одређивања локације и типа аутомобила, ти подаци се путем видео линка шаљу полицији, која онда одлучује о давању дозволе за подизање возила.
„Jасно је да има пуно возила која су у прекршају, али ми не можемо да интервенишемо јер људи седе у њима. Такође, углавном се власници убрзо појаве након што им неко каже да смо ту или остављају отворене прозоре. У таквим ситуацијама не можемо да реагујемо, јер нисмо полиција. Ми односимо аутомобиле само када власници нису ту и где постоји прекршај“, објашњава Милан како функционишу ствари.
Иако смо добили позив за одлазак на интервенцију, тамо није било могуће реаговати, те смо кружили по граду у потрази за возилима у прекршају. Заиста, када бисмо уочили аутомобил који је непрописно паркиран, убрзо би се појављивали власници, а било је различитих ситуација. Тако нас је један господин колективно позвао на пиће у замену да му не дирамо ауто, а радница фризерског салона нас је убеђивала да не постоји слободно место за паркирање, док је једна госпођа ишла на карту сажаљења говорећи да је власница аутомобила трудна, те да не будемо толико “сурови“.
Притисци са којима се суочавају радници „Паук“ службе, присутни су, а како нам Милан каже, они су само извршиоци и то им је посао, а уколико неко направи прекршај, за то би и требало да буде санкционисан. Упитали смо га да нам појасни како функционише повраћај аутомобила и колико износе казне за непрописно паркирање.
„Када ауто буде истоварен у наш депо, власник који дође по њега би требало прво да оде у администрацију. Тамо га сачека портир, који га одведе до службеника. Што се тиче висине износа казни, оне варирају у зависности од врсте прекршаја, тежине возила, као и наше услуге“, каже Каназир.
Уочили смо аутомобил који је био упаркиран на месту за особе са инвалидитетом, а који није имао адекватну налепницу. Славко је фотографисао и послао податке, а убрзо је добијена и дозвола за интервенисање. Сам поступак подизања аутомобила не траје дуго, више времена одузима уочавање прекршаја, као и процес добијања дозволе. Уколико се појаве и сметње у виду незадовољних грађана, то одузме још времена.
„Сада изгледа лепо како ми вучемо аутомобиле, али када дође зима изузетно је тешко управљати целим камионом и вући возило за собом. Мораш већ на пола улице да почнеш са кочењем, јер ауто иначе много клизи“, прича Милан, док полако одвозимо аутомобил у депо „Паркинг сервиса“, где ће чекати свог власника.
Капија се полако отвара и улазимо како бисмо оставили аутомобил. Наши путеви се ту разилазе, али за Славка и Милана радни дан још увек није завршен. Њих очекује поновни одлазак на терен, као и нове авантуре. Будући да смо имали прилику да из прве руке сазнамо како изгледа рад на терену, можемо са сигурношћу да потврдимо тврдњу са почетка текста – овај посао се заиста не може сврстати у категорију лаких послова. Ми ћемо се, ипак, држати новинарства, а радницима „Паркинг сервиса“ желимо све најбоље у даљем раду.
За vojvodjanske.rs: Александра Мишковић
You must be logged in to post a comment.