Најочекиванији дан током школовања многих ђака у Српској гимназији „Никола Тесла” у Будимпешти представља „Предаја пантљика”, када ученици 12. разреда, на веома свечан начин, ступају у редове матураната. Тако је било и оне прохладне суботе 24. фебруара, када су се дванаестаци, предвођени својим разредним старешинама Изабелом Данко и Ериком Котхенц, окупили у Бугарском дому културе у будимпештанском Ференцварошу.
Домаћини су били ученици 11. разреда, са својим разредним старешинама Кристином Бекић, Мирјаном Трагор и Аленом Нађом. Бугарски Дом културе је био препун ганутих родитеља, узбуђених пријатеља и знатижељних бивших ђака наше гимназије на Тргу ружа. У име организатора, слављеницима и окупљенима обратили су се водитељи програма, Ката Забош и Стефан Голубовић, ученици 11. Разреда, речима:
– Почетком школске године, у септембру и октобру већ се прича о томе на ходницима школе, девојке маштају о својим балским хаљинама, а дечаци плаше увежбавања валцера. У ваздуху се осећа присуство те лепе традиције, којом се завршава тинејџерско доба – Предаја пантљика. Веровали или не, традиција сеже чак до 1830. године. Тада је у Шелмецбањи (данашња Банска Штијавница) организована прва Предаја пантљика, иако не под тим именом. Звали су је Валетање, по латинској речи Valete што значи Живите срећно. У бити се од тих времена није много мењала свечаност. Трака (пантљика) симболизује припадност школи, матичној установи, ознака је идентитета, која се качи изнад срца матураната као симбол растанка. Некада је најстарији ђак носио храстов букет на штапу, а остали су се ређали иза њега са по једним храстовим листом на шеширу. На реверу су имали траку: обично са златним первазом, са иницијалима и годинама школовања. Тако окићене пратили су их остали, млађи ђаци до градске капије, где су се опростили од њих. Матуранти су одавде кренули на бал.
Затим су уследили оригинално осмишљени и урађени филмски спотови, чији су главни актери били ученици 12/а и 12/б разреда. Ђаци 11. Разреда су потом приказали кратку представу, у знак сећања на минуле средњошколске дане. Био је то сусрет некадашњих школских другова који су сели у једну од многобројних будимпештанских кафана и евоцирали своје успомене.
Истовремено, они су често критички, па и самокритично, говорили о свом постгимназијском животу, о каријери, успеху или неуспеху. Игроказ је био праћен филмским спотовима, који су гледаоцима открили појединости из гимназијских дана, често прожете хумором.
Затим је уследио најузбудљивији тренутак. Свечано обученим слављеницима су на позорници закачене пантљике, украшене називом школе и годином школовања. Пантљике су уз велике овације предате и разредним старешинама: Изабели Данко, Вањи Прстојевић Олиф и Ерики Котхенц. Уз громки аплауз, трачице су уручене и разредним старешинама у ђачком дому: Гордани Ђерђ, Мирославу Сребру и Славици Зељковић.
Потом је уследила беседа 12. разреда. Атина Мерцедес Штефанидес је у име 12/а говорила о лепим доживљајима током четири године школовања. Она се захвалила професорима на пруженој могућности и на уложеном раду и труду. Признала је да је упис у Српску гимназију био прави избор и да су сви много тога научили током свог школовања у мађарској престоници.
Бојана Мишулић је представљала ђаке 12/б разреда. Она се на занимљив начин присећала бројних незаборавних ђачких догодовштина и заједничких тренутака. Бојана се у свом говору самокритично, прожето финим хумором, присетила и многих ђачких несташлука. Изразила је задовољство што је са својим друговима управо у Српској гимназији „Никола Тесла”, у прекрасној Будимпешти, сазревала, овде стицала знање и несвакидашње животно искуство. Она је са дубоким поштовањем говорила о разредним старешинама у школи и у ђаком дому.
Том приликом, у знак захвалности, професоркама Изабели Данко, Гордани Ђерђ и Славици Зељковић, уручени су букети цвећа. Директорка школе, др Јованка Ластић, у својој краткој беседи је говорила о још једној генерацији Српске гимназије на Тргу ружа која је стасала у младе, одрасле људе, који су пуниживотном енергијом и ведрином. Признала је да је и те како узбуђена гледајући ову генерацију која је сазрела у нашој школи у Будимпешти. После похвалних речи и понеких финих, критичких примедби на рачун неких матураната, она је изразила дубоко поштовање према родитељима:
– Родитељи су највећи хероји и највећи јунаци, што су своју децу уписали у нашу школу, далеко од својих домова, и што су нам пружили велико поверење – нагласила је директорка Ластић. На крају свог говора она је матурантима пожелела много здравља и среће у животу. Уједно је изразила наду да ће се после успешног завршетка школовања и положене матуре, садашњи слављеници вратити и посетити своју гимназију на Тргу ружа.
После бурног аплауза, следио је валцер ученика 12. разреда. Родитељи су ганути, са сузом у оку, посматрали своје најмилије, како срећни и задовољни плешу на осветљеној позорници.
Указујући на чување и неговање српске традиције и фолклора, ученици 11. разреда су извели „Параћинско коло“. После фолклораша, уследили су модерни плесови у извођењу слављеника. Програм је и ове године завршен плесом родитеља са матурантима. Након тога следила је богата закуска.
Ову важну школску манифестацију финансијски су потпомагале Српска самоуправа у Зуглоу, Српска самоуправа у Новој Пешти, Српска самоуправа у Будаершу и Српска основна школа и гимназија „Никола Тесла” у Будимпешти.
Декорацију је урадила професорка Изабела Борза, а игре су са ђацима увежбали Жофија Јухас и Душан Вуковић.