Чланови удружења Глас Метохије из Новог Сада, Надаља, Гајдобре, Руме, Београда, Крагујевца и Краљева, спровели су током првомајских празника своју 27 акцију у јужној српској покрајини. Овај пут је однета помоћ деци и одраслима прикупљана око 10 месеци у Исток и Гораждевац. Помоћ је укључила школски прибор, лектиру и слаткише за ученике ОШ „Јанко Јовићевић”, као и нову гардеробу за бебе и предшколце а коју је даровала предузетница из Руме. Новац и поклоне прикупљали су планинари из Новог Сада као и запослени у ЈП Урбанизам и ЈКП Информатика. Њима су се спонтано прикључивали појединци добре воље.
Посећене су и српске светиње којима су уручени пакети животних намирница. Чланови су посетили најстарију цркву брвнару на Балкану посвећену Св. Пророку Јеремији у Гораждевцу надомак Пећи. Брвнара се помиње у Жичком типику 1223, 269 година пре открића Америке. Ушушкана је под крошње огромних храстова а некада су се ове цркве расклапале и склањале пред Турцима. Упаљене су свеће деци убијеној на реци Бистрици. За тај злочин нико никада није одговарао, а у току посете је било осликавање њихових мурала. Чланове су дочекали новинари Радио Гораждевца који су посетиоцима пред крај дана показали своје просторије.
Глас Метохије иначе посећују Космет бар четири пута годишње али је до првог маја 2022. то било отежано због ковид услова на административном прелазу. Чланови већ пет година традиционално носе школски прибор деци из српских енклава пред школску годину, као и светосавске пакетиће. Није изостала ни подела таблет уређаја у току епидемије због преласка на онлајн наставу, а у ранијим акцијама ношено је семе кукуруза, музички инструменти и медицинска опрема као и горионик за свеће цркви. Чланови су овај пут спавали у лепим конацима манастира Светих Архангела код Призрена, посетили Косовски Митровицу, Пећку патријаршију и Грачаницу, као и Саборну цркву у Призрену, Тутићеву цркву, тврђаву, Богородицу Љевишку и Призренску богословију. У Богословији су се срели са епископом рашком-призренским г. Теодосијем. На крају посете, мештанке Грачанице Сања и Данијела, посетиоцима су уручиле пите, кифлице, косовску погачу и суџук за пут, као и понеки засађени божур. Ни константна киша их није омела у томе. У Бабином селу је пријатељ Небојша даровао за пут домаћу ракију и ликер од питоме нане.
Помоћ никад није занемарљива, међутим, оно што је сваки пут најважније јесте управо непосредни контакт са људима који се свако јутро буде на Косову и Метохији. Њихова радост због сусрета са гостима и уједно туга због недостатка основних људских слобода, нешто су што се дубоко урезује у свако срце. Због тога се удружење труди да на свако путовање позове људе који никада нису посетили српски Јерусалим. Ево неких утисака које су поделили стари и нови путници.
Наташа: Мој најјачи утисак је отац Небојша Секулић, његова породица и његово размишљање да би сваки средњошколац требао да проведе неко време на КиМ! Да преспава у некој породици, преспава у неком од манастира и да тек тада може добити диплому завршене средње школе!
Мира: Поред свега очекиваног и неочекиваног што сам видела и доживела, и на мене је најјачи утисак оставила посета Истоку. Још увек сам у конфузији утисака и осећања, и тек сад ми је јасно, да су све ове године биле припрема за мене другачију. Ништа више није и неће бити исто.
Вања: Више је утисака, мешају се, грле се један са другим. Имам кнедлу у грлу. Очи су ми некако пуне суза, и бојим се кад бих отпустила сузе, никада не би стале. У исто време би текла река суза неке чудесне љубави и чудесне туге. Желим да се захвалим Богу, животној прилици, тако и драгој Весни Раонић на пруженој прилици да упознам дивне, добре људе. Сазнање да има људи, добрих људи који брину за своје Косово. Којима је стало. Који се труде!
Исток! Дефинитивно Исток. Најјачи утисак реченица „боље да будем у миру, него у праву“. Та реченица ми одзвања у целом бићу. Учи ме кроткости. Дефинитивно нисам иста особа од 30. 4. 2022.
Јадранка: Исток, Исток и поново Исток! Нажалост су се обистиниле моје сумње на претежак живот људи који желе само мрвицу људског достојанства. Немам примедби осим хвале што сам упознала праве људе и са њима делила тренутке радости и туге на овом путовању. Желим вам здравље и молим вас обавестите ме о свакој наредној акцији. Велики поздрав.
Горан: Боље је бити у миру него у праву. Амин Боже!
Ивана: Размишљала сам шта је на мене оставило најјачи утисак на путовању… Можеш да претпоставиш колико сам уживала гледајући Светиње које смо посетили. То што сам студирала на Академији СПЦ и што је икона, без обзира којим се послом бавила, моја највећа љубав, упијање уметности старих мајстора је само по себи непроцењиво за мене. Пећку патријаршију сам доживела, заиста, као Едем. Земље сам накупила и понела делић тога са собом. Делић осољене Свете земље. Ал’ поред свега на мене су најјачи утисак оставили људи који живе тамо. То је оно што ме оставља немом. Благо нама док је њих тамо!
Текст и фото: В. Раонић;
You must be logged in to post a comment.