КАД НЕМАЊА НЕШИЋ ОТПЕВА СВЕ ШТА СЛУТЊА ШАПНЕ

КАД НЕМАЊА НЕШИЋ ОТПЕВА СВЕ ШТА СЛУТЊА ШАПНЕ

Ко зна (ах, нико, нико ништа не зна. Крхко је знање)стихови су из песме Повратак Добрише Цесарића које знају чак и они које поезија толико не занима.

Али посетиоци који су синоћ испунили салу Културног центра Новог Сада, премијерно су уживо могли да те стихове чују и отпеване, на начин како то само Немања Нешић уме и може. Осећајно. Шлагерски. У стилу Арсена Дедића или Шарла Азнавура. Са пуно разумевања песниковог стваралаштва, и са пуно проницања у песников сензибилитет. У лепоту једноставних ствари. У бол и патњу. Урањања у пролазност, али и у чежњу, слутњу, ишчекивање и трептај. Тако је, нпр. у њиховој интерпретацији Песма куртизани је заиста звучала тужно и потресно, док су Брезе на улици биле нежне и трепераве, а Балада из предграђа обојена пролазношћу.

Немања Нешић нам је заједно са својим братом Светозаром Нешићем, пијанистом и аранжером као и сјајним сарадницима (Марта Драгаш – виолина и Милица Свирац – виолончело, чланице су Опере СНП-а и Војвођанског симфонијског оркестра и Јован Летић – хармоникаш и етномузиколог), без икаквог писаног програма и подсетника, извео 18 сјајних песама Добрише Цесарића и једну нас додатно почастио, да смо сви изашли из сале некако нови и промењени, као да смо се вратили пуни утисака са неког дугог путовања у Париз или нове медитеранске пределе.

Првих неколико песама су са снимљеног ЦД-а Све што слутња шапне, а беше ту и оних на којима још раде, као и песма Shelley за коју је снимљен спот. А како за стварање музике треба заиста много времена и посвећености, све што нам је овај камерни састав синоћ пружио у оквиру 12. војвођанског фестивала класичне гитаре, беше више од Цесарићевих стихова и Нешићеве музике: поделили су са нама сваки трептај људске душе и то на најлепши могући начин. И хвала им!

Захвална и у ишчекивању концерта на стихове сјајног песника Милоша Галетина:

За vojvodjanske.rs : Весна Раонић

Author Image
В. Раонић
%d bloggers like this: