КАД НЕМАЊА НЕШИЋ ОТПЕВА СВЕ ШТА СЛУТЊА ШАПНЕ

Ко зна (ах, нико, нико ништа не зна. Крхко је знање)стихови су из песме Повратак Добрише Цесарића које знају чак и они које поезија толико не занима.

Али посетиоци који су синоћ испунили салу Културног центра Новог Сада, премијерно су уживо могли да те стихове чују и отпеване, на начин како то само Немања Нешић уме и може. Осећајно. Шлагерски. У стилу Арсена Дедића или Шарла Азнавура. Са пуно разумевања песниковог стваралаштва, и са пуно проницања у песников сензибилитет. У лепоту једноставних ствари. У бол и патњу. Урањања у пролазност, али и у чежњу, слутњу, ишчекивање и трептај. Тако је, нпр. у њиховој интерпретацији Песма куртизани је заиста звучала тужно и потресно, док су Брезе на улици биле нежне и трепераве, а Балада из предграђа обојена пролазношћу.

Немања Нешић нам је заједно са својим братом Светозаром Нешићем, пијанистом и аранжером као и сјајним сарадницима (Марта Драгаш – виолина и Милица Свирац – виолончело, чланице су Опере СНП-а и Војвођанског симфонијског оркестра и Јован Летић – хармоникаш и етномузиколог), без икаквог писаног програма и подсетника, извео 18 сјајних песама Добрише Цесарића и једну нас додатно почастио, да смо сви изашли из сале некако нови и промењени, као да смо се вратили пуни утисака са неког дугог путовања у Париз или нове медитеранске пределе.

Првих неколико песама су са снимљеног ЦД-а Све што слутња шапне, а беше ту и оних на којима још раде, као и песма Shelley за коју је снимљен спот. А како за стварање музике треба заиста много времена и посвећености, све што нам је овај камерни састав синоћ пружио у оквиру 12. војвођанског фестивала класичне гитаре, беше више од Цесарићевих стихова и Нешићеве музике: поделили су са нама сваки трептај људске душе и то на најлепши могући начин. И хвала им!

Захвална и у ишчекивању концерта на стихове сјајног песника Милоша Галетина:

За vojvodjanske.rs : Весна Раонић