Žetvu soje treba započeti kada je vlaga u zrnu između 13 i 14%. Kada vlažnost zrna soje bude manja od 10% gubici se uvećavaju, jer dolazi do ljuštenja i pucanja mahune.
Kada započeti žetvu soje?
Vizuelno određivanje vremena žetve soje može nas navesti na pogrešan zaključak. Opadanje listova kod biljaka je pokazatelj da se vreme žetve približava. U trenutku kada biljka soje ostane u potpunosti bez lista, u većini slučajeva je vreme kada treba započeti njenu žetvu. Ukoliko je usev soje bio izložen stresnim uslovima (suša, visoke temperature i obilne padavine u periodu pre početka žetve), određeni broj listova (u ekstremnim uslovima oni mogu biti i zelene boje) će se zadržati na biljkama, iako su zrna unutar mahuna zrela.
Preranom žetvom možemo izgubiti oko 160 kg/ha zrna soje, a zakasnelom žetvom od 10 dana (u odnosu na optimalni period) gubitak prinosa biće preko 200 kg/ha.
Zakasnela i prerana žetva – posledice
Najpouzdaniji način određivanja vremena žetve soje je uz pomoć vlagomera. Zakasnelom žetvom dolazi do pucanja mahuna, čime se prinos soje pre početka žetve može značajno umanjiti. Pucanju mahuna pogoduju naizmenične smene vlažnog, maglovitog vremena sa toplim vremenom i niskom vlažnošću vazduha. Otpornost prema pucanju mahuna je sortna osobina, tako da prilikom izbora sortimenta treba obratiti pažnju i na ovu osobinu. Preranom žetvom možemo izgubiti oko 160 kg/ha zrna soje, a zakasnelom žetvom od 10 dana (u odnosu na optimalni period) gubitak prinosa biće preko 200 kg/ha.
Gubitak prinosa usled nepravilnog podešavanja kombajna kreće se oko 20%.
Izvor: agroklub