Za uzletanje letećih balona znalo se i ranije u zapadnoj Evropi. Više od jednog stoleća je trajalo dok se od prvih pokušaja uspelo da se na balonu preleti veće rastojanje. U francusko-nemačkom ratu 1870/71. godine balon je već bio upotreblјen u francuskoj vojsci, a roman francuskog pisca Žila Verna pobudio je naročito interesovanje, jer se verovalo da će zaista uskoro moći učiniti “put oko sveta na balonu”.
Stoga je razumlјivo da su Novosađani jula 1894. godine bili neobično uzbuđeni dolaskom nekih francuskih “vazduhoplovaca” da prikažu uzletanje balona. Takva uzletanja su tada prikazivana širom Evrope, po većim gradovima i to uzletanje se tada smatralo za vrhunac lјudske smelosti. U Novom Sadu je uzletanje balona obavlјeno u velikom dvorištu tadašnjeg “Grand hotela Majer”, ili prbližnije za one koji se sećaju bioskopa “Doma armije”, na letnjoj pozornici u Domu armije, a danas je to dvorište banke.
Pre podne se uz plaćenu ulaznicu mogao razgledati ogromni balon, a posle podne se u dvorištu uzdizanju balona moglo prisustvovati, dakako samo uz plaćenu ulaznicu. Ogromno dvorište je bilo prepuno lјubopitlјive publike, ali je mnogo više sveta bilo na velikom i Glavnom gradskom trgu i po obližnjim ulicama. Masa sveta se bila iskupila ne samo iz Novog Sada nego i iz okolnih mesta, staro i mlado, na hilјade njih se bilo okupilo da svojim očima vidi letenje balona o čemu se dotle samo čitalo ili slušalo. Do tada se možda, još nikada nije iskupila tolika masa sveta u Novom Sadu, pričalo se i znalo da je pri svečanom otvaranju železničke pruge 1883. godine, bilo “sijaset” mnogo sveta, ali uzletanje ogromnog balona smatralo se ipak za interesantniju atrakciju, za neobično smeo i riskantan podvig koji je bilo vredno videti…
U Novom Sadu je 1939. godine zabeležen još jedan, zaista nesvakidašnji događaj za sve njegove žitelјe, a kako je stara novosadska štampa zapisala u naslovu “Leteći čovek skače s tornja jedne novosadske crkve”, sigurno su njegovi skokovi privukli veliku pažnju novosadske publike. Novine dalјe pišu da su “dnevna uzbuđenja zbog izvođenja jednog avioakrobate, mnoge ostavlјala bez daha”. Novi Sad je dakako i te 1939. godine imao svoju senzaciju, kada je “leteći čovek”, kako je sebe nazivao američki “akrobata u vazduhu”, Džon Braun, koji je boravio na kružnom putovanju po Evropi i našao se i u Novom Sadu. U toku svog boravka u “Srpskoj Atini” svakodnevno je od dva do četiri, popodne, izvodio svoje “preuzbudlјive umetničke akrobacije”.
Za vojvodjanske.rs piše Zoran Knežev
Nastavak priče pročitajte u knjizi „Novi Sad prošlost u pričama“… koju možete poručiti putem meila: zoranknezev@gmail.com…ili na broj telefona 064/1258337