Za one koji ne pristaju da voće prodaju budzašto sušare mogu da budu profitabilne, ali ovo zahteva znanje i veće investicije.
U glavnim krajevima za proizvodnju šljive u Srbiji otkupljivači prvu i drugu klasu ovog voća plaćaju 60 i 40 dinara – gotovo dvostruko manje nego prošle godine.
Cena najniže kategorije, koju destilerije otkupljuju za proizvodnju rakije, ne prelazi 10 dinara, tvrde voćari iz Topole.
Zagarantovana cena voća, kako se može videti, i ove sezone davno je prošla stvar. Diktira je jak lobi otkupljivača, koji imaju hladnjače, ali i tražnja stranih kupaca koja je sve manja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine u odnosu na 2018. izvoz svežih šljiva pao je sa 23.800 tona na 19.150 tona.
Prema rečima sagovornika „Politike”, koji se već godinama bavi otkupom i proizvodnjom voća, veća nestabilnost na tržištu nastala je prošle godine, kada je uvedena uredba posle koje je broj registrovanih firmi, koje mogu da izvoze u Rusiju, smanjen sa oko 650 na tridesetak. Tada su se pojavili i veći viškovi voća na tržištu, nestabilne cene, tražnja za savršenim kvalitetom i duži rokovi plaćanja…
– Licence su dobili samo oni koji imaju skladišne kapacitete, u hladnjačama, veće od 500 tona. Oni često nemaju interesa da izvoze sve voće. Teško ugovaraju poslove sa kupcima iz Rusije, koji su se, takođe, okrenuli novim tržištima. To je problem jer je u Rusiju odlazilo oko 90 odsto izvoza konzumnog voća iz Srbije – objašnjava on.
Stručnjaci napominju da za proizvođače, koji ne pristaju da voće daju budzašto, sušenje šljiva može biti jedno od najprofitabilnijih rešenja. Da je zarada od voća iz sušara neuporedivo veća pokazuje i zvanična statistika. Tako su se, recimo, prihodi od izvoza sušene i sveže šljive u 2019. gotovo izjednačili. Iako smo na stranim tržištima prodali 19.150 tona sveže a svega 3.000 tona suve šljive zarada od sveže bila je 8,5 miliona dolara a od suve – 7,2 miliona.
Međutim ovaj posao nije nimalo lak i zahteva ne samo ozbiljno ulaganje već i znanje i posvećenost.
– Iz godine u godinu cena svežeg voća je promenljiva. Agroekonomisti su izračunali da rentabilnost kod sušenja voća postoji. Međutim, treba biti posvećen i stručan i stalno se obučavati. Naravno, može da dođe i loša godina. Ali, da biste saznali da li je posao isplativ obračun se radi posle deset godina rada – kaže za naš list Mirko Babić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji i vođa republičkog projekta tokom kojeg je kroz obuku tehnologije sušenja voća prošao veliki broj polaznika.
Kako kaže sušenje voća nije jednostavna tehnologija. Što se tiče šljive, teško da se može doći do isplativosti proizvodnje u malim porodičnim sušarama. Ne može se biti konkurentan sa velikim proizvođačima u Srbiji, koji imaju sušare i centre koji dnevno mogu da prerade i do 100 tona svežih šljiva. Takve savremene sušare, sa pratećim objektima, zahtevaju investicije od 300.000 do 400.000 evra i upošljavanje dvadesetak radnika.
Kod malih gazdinstava, voćara koji imaju sopstvenu proizvodnju šljiva, posao može da se započne i sa znatno manje novca. Recimo, sa 30.000 do 40.000 evra ali i manje ali sa značajno manjim kapacitetom obrade svežeg voća – do tonu dnevno. Savet takvim proizvođačima je da bar 30 do 40 odsto voća obezbede iz sopstvene proizvodnje. Ali, i da se istovremeno okrenu i sušenju ekskluzivnijih voćnih vrsta koje donose veću zaradu – kajsije, breskve, nektarine…
Profesor voćarstva Zoran Keserović kaže da je očigledno da je poslednje dve godine došlo do pada celokupnog izvoza voća za 80.000 do 100.000 tona i da treba ozbiljno razmotriti šta je najveći problem. Srbija je mnogo uložila u voćarstvo, dodaje, i ne smemo dizati ruke jer u tom sektoru radi ”armija ljudi”.
– Cena od 10 dinara za kilogram šljive za rakiju je katastrofalna jer proizvođači ne pokrivaju troškove, posebno oni koji angažuju berače. Bez obzira što kvalitet nije najbolji – ističe Keserović. Smatra da proizvođači treba da se udruže jer sada nove zadruge mogu da dobiju i 75.000 evra što je sasvim dovoljno za savremene tunele za sušenje ili destilatore i tako pokušaju da budu konkurentni.
Izvor: Politika