Kafa je napitak koji se pravi od semena istoimene biljke kofein. Osnovni sastojak kafe je kofein, osim njega kafa sadrži i belančevine, vodu, masnoće i mineralne soli. Jedan od sastojaka kafe je trigonelin koji se pri kuvanju pretvara u vitamin niacin (iz grupe B vitamina).S obzirom na prisustvo kofeina, kafa deluje stimulativno na centralni nervni sistem, smanjuje znake umora i povećava pažnju. Umerena količina kafe deluje kao blagi stimulant i ima pozitivno dejstvo na raspoloženje i budnost. Neke studije su dokazale da podiže nivo psihofizičke spremnosti, opušta disajne organe, sprečava pad koncentracije, smanjuje depresiju i anksioznost.
S druge strane, u većim količinama kafa uzrokuje uzbuđenost, psihički nemir, lupanje i preskakanje srca i nesanicu, može izazvati grčenje srčanog mišica. Dugotrajna upotreba velikih količina kafe izaziva blagu zavisnost,
Upotrebom prevelikih količina kafe smanjuje se apsorbcija vitamina i minerala, otežava varenje i može dovesti do pojave gorušice. Kafa može biti uzročnik, ubrzanog rada srca i glavobolje.
Preporučena dnevna količina bi bila dve šoljice kafe dnevno, dok bi ljudi sa visokim krvnom pritiskom, srčanim smetnjama, nervnom napetošcu i nesanicom trebalo da je izbegavaju.
Postoje i surogati kafe koji gotovo ne sadrže kofein koji je ustvari glavni aktivni sastojak kafe i doprinosi svemu navedenom. Surogati su prženi plodovi i prženi delovi jestivih biljaka bogatih skrobom i šećerima koji prokuvani ili rastvoreni u vodi .
Kao osnovne sirovine za proizvodnju surogata kafe mogu se upotrebljavati: ječam, raž, pšenica, ječmeni slad i slad drugih žitarica, cikorijino korenje, smokva, rogač, slanutak (naut), drugi jestivi plodovi bogati skrobom ili šećerom, kao i soja.
Čaj je odlična alternativa kafi. Sastoji se od polifenola i alkaloida – kofeina/tein/ ,teofilina teobromina. Sadrži aminokiseline,proteine,minerale…
Polifenoli predstavljaju grupu jedinjenja kojim se pripisuju zdravstvene koristi čaja
Usled prisustva kofeina, čaj takođe može izazvati slične efekte kao kafa, ukoliko se koristi u prekomernim količinama. Postoji mnogo vrsta, koje uglavnom potiču od biljke čajevac to su crni, beli, zeleni…
S druge strane, čajevi se mogu praviti i od različitih delova cveca, korenja, I naravno voća. Oni ne sadrže kofein, imaju sirok spektar korisnog dejstva na ljudsko zdravlje.