КАКО БИТИ ДОБАР КОЗАР

Дуго су козе сматране за „сиротињске краве“ и за врсту домаћих животиња којој није потребна скоро никаква пажња, а нарочито на економски одржив,  или смишљени одгајивачки рад. Ова стара изрека, нажалост још увек важи у бројним сиромашним деловима света,  где козе представљају најважнију врсту домаћих животиња за производњу млека. Међутим, ако се њиховом одгајивању приступи на зоотехнички правилан начин, ако се обезбеде одгајивачки добри услови, тада гајење коза кроз правилно опхођење, може да буде и више него захвално. Последњих деценија козарство постаје заступљеније у сточарски  најразвијеним земљама света.

Крајем XX века,  скоро 25% укупне светске производње козјег млека,  произведено је у економски развијеним земљама, иако се у њима гаји свега око 5% од укупне популације коза. С друге стране,  највећи број коза и даље се гаји у земљама Африке и Азије. Према подацима Организације за пољопривреду и храну Уједињених нација из 2007. године, у свету се гаји око 850 милиона коза, при чему се од тог броја око 29% гаји у Африци и око 64% у Азији.

Треба напоменути да је укупан број коза на свету у периоду од 1986. до 2007. године скоро дуплиран, тј. од око 497 милиона колико их је било 1986. године,  број коза је порастао на око 850 милиона 2007. Индустријализација пољопривреде, ову врсте домаћих животиња бацила је на маргине. У већини европских земаља козарство је споредна грана сточарства.

Што се тиче наше земље, и поред тога што ситуација са гајењем коза још увек није најповољнија последњих неколико деценија, а нарочито у последње две, све се већи број фармера и одгајивача одлучује за ову врсту домаћих животиња, што се најбоље може уочити о броју излагача на сајмовима и изложбама коза.

Козе се у свету гаје у врло различитим условима, који се крећу од крајње екстензивних до врло интезивних. Сваки од њих има предности, али и бројне недостатке у погледу заштите добробити ових врста животиња, такође тип објекта, географски положај и организација техничко-сточараког аспекта могу допринети различитим манама или предностима одређеног система гајења. У појединим аспектима фармске животиње се не третирају као ва осећајна бића. Такође се фармске животиње  гаје у строго дефинисаним,  високо-организованим фабричким условима, уз максималну уштеду простора, а и обезбеђивања углавном најосновнијих захтева по питању микроклиматских услова.

Од момента доместикације значај и гајење коза су повезани са различитим захтевима човека и друштва у целини. Ове животиње су претрпеле различите промене у смислу производње млека и меса, обилка трупа, легла и сезоне парења. Захтеви човека и друштва имали су бројне утицаје на добробит коза. Добробит фармских животиња је веома значајно питање за конзументе, одгајиваче, ветеринарске стручњаке, инжењере сточарства, владине и невладине организације, као критеријум за обезбеђење прихватљивих стандарда и услова производње хране. Брига о животињама, односно заштита добробити животиња у савременом друштву заузима значајно место. Често се истиче да се степен цивилизованости једног друштва, огледа у начину на који оно третира животиње. За све учеснике у ланцу заштите добробити животиња наглашава се морална дужност као најпреча. Скоро сви људи сматрају да је узроковање намерне и непотребне патње код животиња неетично. У оквиру националних и међународних стратегија и развојних програма, брига о добробити доприноси унапређењу технологије производње хране, побољшању здравља, услова живота и транспорта животиња, као и сврсисходном коришћењу ресурса средине. Од здравствених поремећаја код животиња настају најчешће технопатије, односно повреде животиња проузроковане грешкама у процесу држања, односно репродукције животиње, као ускраћивањем потреба у понашању, а које се испољавају као физикопатије (болести и повреде) и етопатије (поремећаји у понашању).

Иако је нешто отпорнија од других врста преживара, и козе захтевају одговарајућу негу, која пре свега обухвата негу коже, папака и вимена.

Нега коже има велики значај за оптималну производњу, јер је коза као биолошка врста веома чиста животиња. Основна нега коже код коза обухвата често и редовно четкање којим се са длаке скидају груба нечистоћа и прљавштина, спречава развој паразита и смањује могућност контаминације млека патогенима.

Нега папака је нарочито важна код стајског начина држања и гајења коза. Основна нега папака састоји се у чишћењу и обрезивању за шта су потребни посебни ножеви. Козе је неопходно навићи на обрезивање још од раног узраста. У циљу избегавања разлика у дужини папака и евенуалне појаве шепавости, обрезивање је неопходно истовремено урадити на све четири ноге. Папке коза које се лети изводе на пашу углавном није потребно обрезивати, јер се при кретању и ходањем довољно троше.

С обзиром да је производња млека код коза примарна, нега вимена заузима посебно место. Без обзира на то да ли се мужа обавља машинским или ручним путем, неопходно је да виме увек буде чисто , јер се само на тај начин може добити хигијенски и бактериолошки исправно млеко , као и здраво виме без страха од појаве маститиса и других процеса. Пре муже потребно је виме опрати  топлом водом (40-50°Ц),  у коју се може растворити неко средство за дезинфекцију,   или обрисати чистом влажном крпом. Виме се суши брисањем сувом и чистом крпом. На почетку муже потребно је прве млазеве  измусти у посебан суд, јер су обично контаминирани непожељним микроорганизмима. Правилном хигијеном вимена,  не само да се постиже бољи квалитет млека, већ се и виме одржава здравим и потпуно функционалним

Извор: Домаћинска кућа