КАКО ПРАВИЛНО ОДЛОЖИТИ ЧВРСТИ И ТЕЧНИ СТАЈЊАК?

Стајњак, чврсти или течни, одржава и поправља плодност земљишта поправљајући му физичке, хемијске и биолошке особине.

Стајњак је незамењиво органско ђубриво за све видове биљне производње.

Представља смешу измета домаћих животиња и простирке и комплексно  је ђубриво јер се у њему налазе сви микро и макроелементи неопходни за раст и развој гајених култура.

Одлагање стајњака мора бити адекватно у за то одговарајуће објекте. У супротном, ако га одлажемо на неадекватне начине загадићемо животну средину.

У какве објекте одлагати чврсти и течни стајњак? Преносимо савете Владимира Станковића, саветодавца ПССС Неготин.ПРАВИЛАН СМЕШТАЈ СТАЈЊАКА

Сведоци смо све већег негативног утицаја на животну средну, односно на сва три њена медијума ваздух, воду и земљиште. Пољопривреда и њене гране представљају такође један од већих загађивача животне средине.

Један од већих загађивача животне средине је и неадекватно одлагање чврстог и течног стајњака. Неадекватно одлагање стајњака на фарми може изазвати велике еколошке проблеме, како по сам екосистем, тако и по површинске и поџемне воде.

Стога се овај проблем на фарми мора решити изградњом одговарајућих објеката за смештај како чврстог, тако и течног стајњака.

Одлагање и чување стајњака је неопходно из више разлога.

Свежи стајњак мора најпре проћи процес ферментације, па се као загорео стајњак извози, растура и заорава на парцели.

Само извожење и растурање мора бити у раздобљу године када то са једне стране допуштају климатски услови, а са друге стране изискују потребе биљака које ће се на парцели гајити.

Објекат за складиштење стајњака гради се од материјала непропустљивог за воду, на начин који спречава изливање, испирање или отицање стајњака у животну средину и самим тим загађивања површинских и поџемних вода.

Објекат за складиштење стајњака гради се на најмање:

– 20 м удаљености од спољашњег руба корита језера или друге стајаће воде;

– 3 м удаљености од спољашњег руба корита водотока ширине корита 5 м и више;

– 10 м удаљености од спољашњег руба корита водотока, на нагнутим теренима уз водотокове са нагибом већим од 10 %.

Објекат за складиштење својим капацитетом треба да обезбеди прикупљање стајњака за период од шест месеци. Капацитет ових објеката за смештај одређује се на основу обрачуна УГ (условно грло), такође у прорачун улази и врста домаће животиње.

Осочне јаме

За прикупљање течног дела чврстог стајњака користе се осочне јаме, које се такође праве према одговарајућим стандардима.

Осочна јама је поџемни бетонски објекат изграђен од материјала непропустљивог за воду и покривен бетонском плочом и отвором за пражњење. Осочна јама гради се у непосредној близини објекта за складиштење чврстог стајњака ради прикупљања његовог течног дела.

Капацитет самих осочних јама се обрачунава према количини течне фазе стајњака коју не упије простирка за период од шест месеци. Та количина треба да се креће у границама од 5 % до 10 % од укупне количине излучевина течне фазе једног условног грла.

Количина стајњака обрачуната према условном грлу износи 45-55 кг/УГ/дан у зависности од учешћа простирке.

Важно је напоменути да код преживара та количина износи 55 кг/УГ/дан, а код непреживара 45 кг/УГ/дан.

Такође, код преживара однос чврсте и течне фазе је 3:2, а код непреживара 2:3.

Осочна јама се такође користи и за прихватање атмосферског талога и воде за одржавање хигијене у самом објекту. Она је повезана каналима за изђубравање у стајама.

Лагуне

Поред ових објеката за лагеровање течног стајњака се користе и лагуне.

Изградња лагуне врши се ископавањем земље са или без подизања земљаних насипа.

Према начину градње лагуна може бити:

  1. бетонска,
  2. лагуна са пластичном фолијом и
  3. лагуна обложена слојем глине.

Бетонска лагуна се изграђује од армираног бетона и може се облагати фолијом у циљу повећања степена сигурности од отицања стајњака кроз зидове лагуне.

Лагуна са пластичном фолијом је земљана лагуна обложена пластичном фолијом. Дно и зидови лагуне се морају обложити фолијом и то у два слоја. Између слојева фолије се постављају дренажне цеви које повезују лагуну са ревизионим шахтом.

Лагуна обложена слојем глине се после земљаних радова пресвлачи слојем глине. Наношење глине треба да обезбеди спречавање истицања и најмањих количина стајњака из лагуне.

Изградњом ових објеката спречиће се негативан утицај на животну средину и сачуваће се површинске и поџемне воде које су у близини самих фарми од загађења.

Извор: пољосфера