Pčelinjak u ovom periodu najčešće napadaju ose i stršljeni. Evropski stršljen (Vespa crabro) je žuto-crni, vrlo sličan osi, ali mnogo veći. Spada u porodicu osa. Gnezda gradi u šupljem drveću, vrbicima, drvarnicama ili sličnim zapuštenim staništima. Hrani se uglavnom slatkim izlučevinama voća, a vrlo često napada i druge insekte, pa i pčele.
Odrasle jedinke stršljena hrane se najčešće sokovima drveta i sokovima koje isisaju iz raspucanog voća, te drugim slatkim stvarima koje nađu u prirodi. Razvijeno društvo stršljena ulovi dnevno u prosjeku oko pola kilograma insekata. To je razlog, da ih pčelari doživljavaju kao štetočine, jer uz ostale insekte, love i pčele.
Otrov stršljena može se porediti s osinim, ali po sastavu nije jednak, čak je manje toksičan. Sam ubod stršljena doživljava se bolnije nego ubod manje ose. Razlog tome je što je u otrovu stršljena veći udeo neurotransmitera acetilholina, supstance koja izaziva osećaj pečenja. Pored toga, stršljenov žalac je deblji i duži, pa prodire u dublje, osetljivije slojeve kože, što rezultira osećajem većeg bola.
Stoga je potrebno da se osinja i stršljenska gnezda uništavaju čim se otkriju, što ranije to bolje. Nekada su za to korišćena razna sredstva, najčešće vatra, što je dovodilo do opasnosti od požara. Danas se upotrebljavaju sprejevi protiv insekata, čiji spektar delovanja najčešće obuhvata i njih. Pri tome se treba zaštititi od eventualnog kontranapada. Da bi se postigao najveći efekat, gnezda treba uništavati noću jer su tada svi insekti na okupu.
Ako se otkrije gnezdo, dobri rezultati se postižu sa mamcima. Široko je rasprostranjen način sa flašom do pola napunjenom pivom ili sokom od grožđa. Miris vrenja ove mase je privlačan je samo za ose dok je odbojan za pčele. One ulaze u flašu odakle ne znaju da izađu i tu se udave. Povremeno je potrebno flaše prazniti.
Izvor : domaćinskakuća