Današnja zgrada Srednje škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, podignuta je 1840. godine. Najpre je bila poznata pod imenom “Kamenički Štift”, a kasnije “Kadetska škola”, a sa njenih prozora, ranije se pružao najlepši pogled na Kamenicu, Novi Sad, Dunav i njegove obale od Futoga do Čerevića.
Ovu veliku zgradu, koja je imala ogromno dvorište i lep park, Austrijske vlasti koristile su tokom XIX veka da zastraše naš narod, a jedno vreme služila je i kao zatvor. U njeno monumentalno zdanje, čim je izgrađena, smeštena je vojna pionirska škola Austro-ugarske monarhije. Ova namena, na neki način, očuvana je sve do današnjih dana. Najpre su je posećivali Srbi-šajkaši, koji su svojom dunavskom flotilom bili vezani za Petrovaradinsku tvrđavu. Za vreme revolucionarne 1848. godine, prilikom opsade Petrovaradina od carskih trupa, ovde je delimično bila kvartirana Jelačićeva rezerva od šest batalјona pešaka i dve jedinice artilјerije. Kada je 1861. godine došlo do ukidanja Vojne granice ona postaje Žandarmerijska i podoficirska škola, a 1895. godine, ovamo se iz Osijeka seli takozvano ”Kadetsko učilište”, koje je radilo sve do propasti austrougarske monarhije. Posle ujedinjenja 1918. godine, u njoj je jedno vreme bila žandarmerijska škola, a kada je u požaru izgoreli krov, popravlјen, ovde se do 1941. godine školovala policija bivše Kralјevine Jugoslavije. Za vreme fašističke okupacije, ustaške vlasti u ovoj zgradi su obučavale inžinjerijske podoficire. Posle oslobođenja, nakon Drugog svetskog rata, 1946. godine u njoj je otpočelo školovanje kadrova Narodne milicije. U početku, ovde su se školovali oficiri Narodne milicije, a njihovo školovanje trajalo je prvih godina jednu, a kasnije dve godine. Od 1955. do 1967. godine ovde su se, u trajanju od po godinu dana, školovali komandiri stanica, podoficiri milicije, a jedno vreme pripravnici milicije.
Tu je svojevremeno bila gimnazija i politička škola, ali u njoj su organizovani i razni kursevi i tečaji za potrebe pojedinih stručnih službi u organima unutrašnjih poslova. Stara zgrada je zadržala prvobitan izgled i ona je danas zaista pravi istorijski spomenik.
Za vojvodjanske.rs piše Zoran Knežev
Nastavak priče pročitajte u knjizi „Novi Sad prošlost u pričama“… koju možete poručiti putem meila: zoranknezev@gmail.com…ili na broj telefona 064/1258337