Jesen je vreme kada pripremamo zimnicu i u moru teglica punih ajvara, kiselih paprika, kiselih krastavaca, kod ljubitelja zdrave, domaće kuhinje možemo pronaći i teglice ispunjene kiselom repom. Ovo povrće je nepravedno zapostavljeno, a zbog svog pozitivnog delovanja na zdravlje i različitih mogućnosti pripreme, polako se vraća u naše bašte i kuhinje. Koristi se za pripremu tradicionalnih, ali i savremenih jela. Repu možemo koristiti sirovu, u raznim salatama, kuvanu, dinstanu, pečenu, ali i napraviti odličnu zimnicu.
Nema zimnice bez kisele repe
Repa Brasicca rapa pripada korenastom povrću, a vodi poreklo iz Evrope. Odlikuje se niskim sadržajem kalorija, jer u 100 g repe ima samo 28 kcal. Bogata je brojnim makro i mikro mineralima, vitaminima. Redovna ishrana repom poboljšava imunitet celog organizma, umanjuje upalne procese, usporava procese starenja organizma, pozitivno deluje kod kardio – vaskularnih oboljenja, smanjuje pojavu gojaznosti i poboljšava peristaltiku (kretanje) creva. Bogat je izvor probiotika za ljude koji imaju alergiju na laktozu ili zbog drugih razloga ne smeju da konzumiraju mlečne proizvode.
Tokom jeseni i zime najčešće je čuvamo u svežem stanju ili kiselimo. Sveža repa može se u dobrim skladištima čuvati od oktobra pa sve do marta. Pored kiselog kupusa, repa je bila glavna hrana tokom zimskog perioda, ali smo je neopravdano potisnuli.
Starinski recept za pripremu kisele repe
Recept za pripremu kisele repe je veoma jednostavan, a ne samo da će postupkom fermentacije repa da sačuva svoje korisne materije, već će se njena nutritivna vrednost obogatiti. Repu je nakon vađenja iz zemlje ili kupovine potrebno očistiti, dobro oprati, oguliti i ukloniti sve nečistoće. Zatim repu naribamo na krupno.
Dalji postupak je identičan pripremi kupusa ribanca. Naribanu repu slažemo u pripremljenu posudu, staklenu ili plastičnu što zavisi od količine. Svaki sloj naribane repe posoliti i dobro pritisnuti, da repa pusti sopstveni sok. Količina soli koju dodajemo treba da je oko 2%. Nastaviti sa ređanjem slojeva, dok ne utrošimo repu. Kada repa pusti svoj sok, dobro je pritisnuti tanjirom, plastičnim kapkom ili folijom, da ne može isplivati, ali da može da se oslobađa ugljen-dioksid. Posudu dobro zatvoriti. Celokupan proces fermentacije traje dve do tri nedelje, u zavisnosti od temperaturnih uslova.
Obratite pažnju na temperaturu prostorije. Ukoliko je temperatura niža i proces fermentacije će duže trajati. Optimalna temperatura za proces fermentacije je 18°C i tada se proces fermentacije završi za dve nedelje. Nakon što se repa ukiselila, posudu možemo čuvati na nižoj temperaturi, ali ne nižoj od 10°C.
Izvor: agroklub