Svi znamo da je Čarli Čaplin, jedan od najuspešnijih komičara svih vremena i svakako prva prava holivudska zvezda.
Po zvaničnim biografskim podacima, Čarli Čaplin je rođen 16. aprila 1889. godine u Londonu. Otac mu je bio pevač i glumac ali je umro kada je Čarli imao pet godina. Majka je u to vreme doživela nervno rastrojstvo , tako da su Čarli i njegov brat Sidni postali su beskućnici. Nakon nekog vremena provedenog u sirotištu, Čarli je postao član dečje pozorišne trupe u kojoj je povremeno glumio i sa tim pozorištem je 1910. godine otišao na gostovanje u Ameriku. Ostavio je jak utisak na publiku u ponuđeno mu je da snima prva dva nema filma za kompaniju Kiston (Keystone). Već tada je dobio platu od 150 dolara nedeljno, što je za to vreme bila izuzetno visoka plata. U ovim filmovima Čaplin upravo predstavlja lik po kome ga i danas najviše pamtimo i koji je njegov zaštitni znak. Skitnica sa smešnim polucilindrom, ogromnim cipelama i vrećastim pantalonama, obeležila je filmsku istoriju.
Zna se i to, da je Čaplinov život je bio pun ljubavnih afera i skandaloznih veza sa mlađim partnerkama zbog čega je često javno kritikovan. Ženio se četiri puta i imao devetoro dece. U Švajcarskoj je proveo poslednjih dvadeset godina i umro je u snu, 25. decembra 1977. godine.
Mnogo toga se zna o ovom komičaru, a mnogi ne znaju jedan vazan podatak, koji je i sam Čarli krio, a otkriva njegovo pravo poreklo. Nakon njegove smrti, njegova ćerka Viktorija je pronašla pismo, koje je bilo zaključano u njegovoj fijoci. Poslao ga je izvesni Džke Hil iz Tamvorda, koji u njemu otkriva da je o poreklu slavnog glumca saznao od svoje tetke. Ovo pismo otkriva, da je Čarli zapravo rođen u romskom karavanu.
U pismu je pisalo: “Karavan je pripadao romskoj kraljici, koja je bila moja tetka. Rođen si u “Black Patch” u Smetviku blizu Birmingena.”
“Black Patch” bilo je karavansko naselje iz ere industrijalizacije u Birmingenu 1880. godine. Čaplinova krštenica nikada nije pronađena, iako je krajem 1880. godine bila zakonska obaveza.Prema tvrdnjama Džeka Hila, Čaplinova majka Hana, čije je devojačko ime Hil, bila je potomak “putujuće” porodice. Radila je kao pevačica i glumica pod umetničkim imenom Lili Harli, a ostavila je svog muža Čarlija kada je mali Čarli imao tri godine.
Ovo pismo je samo jedan od dokumenata o slavnom komičaru koje se čuva u trezoru Montro u Švajcarskoj, zemlji u kojoj sada žive njegovi rođaci.
Zbog čega je komičar krio svoje poreklo? Slavni glumac je nakon emigracije u Ameriku stalno govorio da je iz Londona, a veruje se da je svoje pravo poreklo krio zbog stida.Mi propadnici njegove, romske populacije bi dodali, da ga možda uopšte nije znao ili krio iz straha, zbog predrasuda drugih.
Za vovjođanski.rs : Aleksandra Nikolić
Savora džanas kaj si o Čarli Čaplin, si jekh katar majbare komendijaša pala se vrjame thaj jekhto vorta holivudsko čerajin.
Pe zvanične biografske ramosarimata, o Čarli Čaplin si bijando 16. Aprili 1889. Brš ando Londoni. Lesko dad sas bašalderi thaj artista, ali mulo kana e Čarli sas pandž brš. E dej ande kodoja vrjama nasvajli pe živcujra, gajda kaj o Čarli thaj lesko phral o Sindi, sas bikherutne. Pala jekh kater e vrjama savi sas ando bikherutno, o Čarli sas jekh katar džene, čhavrrikane pozorišno kidimasko ande savo varekana khelelas thaj kadale pozorišne kidimasa 1910. brš po gostovanje ande Amerika. Mekla zuralo haćaripe, pe kola save dikhenas thaj dineles te snimil duj bisvatoske filmujra pala kompanija Kiston (Keystone). Već aska dineles e poćin natar 150 dolajra o kurko, so sas pala kodoja vrjama but balo poćinipe. Ande kala filmujra o Čarli sikada o liko, savo si savorenđe ande gođi thaj pe savo si vov pindžardo, Manuš save naj kher, avamne koloposa, bare cipeljenca thaj bule kalcenca, obeležisarda filmsko vrjama.
Džanglol pes vi kodova, kaj e Čarliesko trajo sas pherdo kamavimaske afere thaj kaj sasles but majterne phiravne, andar soste but drom javno kušenas les. Lija pala peste štaren manušnjen thaj sas les inja čhavorra. Ande Švajcarcko trajisarda pire palune biš brš thaj mulo ando suno, 25. Decembri 1977. Brš
But džangljo pes pala kava komendijaši, a but tumen či džanen vareso so vi o Čarli garada, a kodova si, lesko čačo poreklo. Pala lesko meripe,leski čhej Viktorija arakhla o lil, savo sas phanglo ande lesko fioko. Bičhalda les o Džke Hil andar Tamvorda, savo ando putrel o garadipe kaj palo poreklo pindžarde artistosko ašunda katar piri bibi. Ande kava lil, putrel o garadipe, kaj si o Čarli bijano ando rromani dromaromaski cara.
Ando lil ramolas: “E dromarimaski cara sas rromane thagaricaki, savi sas mungri bibi. Bijando san ande “Black Patch” ande Smetviku paša Birmingena.”
“Black Patch” sas dromarimaski cara andar e vrjama industijalizaki ande Birmingenu 1880. Brš. E čarliesko bijandimasko lil nikd nas arakljino, paša kodova kaj agor 1880. Brš. sas zakonsko morašipe.
Sar mothoda o Džeka Hila, Čarlieski dej Hana, savjako čhejikano anav si Hil, lake njamujra sas dromarimaske. Bućarelas sar bašalni thaj artistkinja talo anav Lili Harli, a mekla pire manuše Čarlijes, kana e cikne Čarli sas trin brš.
Kava lila si samo jekh katar kova si garavel pes ando trezori Montro ande Švajcarsko, ande phuv ande savi vi akana trajin leske njamujra.
Andar soste o komendijaši gravelas piro dumutnipe? O pindžardo artisto pala emigracija ande Amerika, stalno motholas kaj si andar o Londoni, a paćalpes kaj piro dumutnipe garavelas e ladžavestar.
Amen e Rroma, paćas kaj šajte kodova či ni džangla jal garavesa e daratar, andar e predrasudujra katar aver.
Pala vojvođanske.rs : Aleksandra Nikolić
You must be logged in to post a comment.