КО ЈЕДЕ СРПСКИ МЕД?

Према подацима РЗС данас у Републици Србији има око 850 хиљада пчелињих заједница, у поседу 31 хиљаду пољопривредних газдинстава – пчелара. Тренутно је око 9.000 пчелара организованих у 218 локалних удружења, која су регистрована у јединствени Савез пчеларских организација Србије (СПОС).

ПРОИЗВОДЊА МЕДА

Различите врсте меда које потичу са географског подручја Србије су високог квалитета и могу се сврстати у више сортних група: багремов мед, ливадски мед, липов мед, сунцокретов мед, медљиковац и неколико врсти егзотичних медова (жалфија, кестен, вријесак). Лисабонском конвенцијом су Хомољски мед, Фрушкогорски липов мед, Качарски мед, Ђердапски мед и Власински мед заштићени на међународном тржишту на основу свог географског порекла. Поред меда, постоји и производња других пчелињих производа: матичног млеча, прополиса и полена.

СПОЉНОТРГОВИНСКИ БИЛАНС

Мед је један од ретких производа са којим наша земља има позитивни извозни биланс. Веома је важно напоменути да се значајне количине меда извезу на годишњем нивоу. Према подацима Управе Царина у 2017. години Република Србија је извезла 2.538 тона меда у вредности од скоро 10 милиона долара.

Најзначајније извозно тржиште су земље чланице ЕУ, (Италија, Немачка, Норвешка…) затим Аустрија, Белгија, и земље ЦЕФТА споразума, (Црна Гора, Македонија и Б и Х), док се мање количине меда извозе на тржиште осталих земаља, (Аустралија, САД, Кувајт…).

За сада у Србији постоји 7 субјекта који имају извозне бројеве за извоз меда у земље чланице ЕУ, а то су: Медопромет из Суботице; Тимомед АД из Књажевца; Аза лединци, Фрушка Гора; Цмана промет из Крњева; Биодвиг из Крагујевца; Апиказе хонеј из Белановице и Венерум апис из Смедеревске Паланке.

Извор : Агропрес