Српски народ познат је по очувању обичаја, али и по сујеверју и народном веровању. Зато чак многи поштују и веровања када је реч о биљакама и дрвећу. Кроз овај текст представљамо неке биљке и приче о њима кроз народна веровања.
Бели лук
Бели лук и дан данас многи сматрају природним антобиотиком, а у народној медицини има почасно место међу биљкама, јер снижава крвни притисак, добар је за косу, одличан је против грипа. Такође, верује се да се белог лука плаше, вампири и остале нечисте и зле силе, па је коришћен често у исхрани, а многи су га носили као амајлију. Да би вас бели лук штитио од злих сила, услов је да га не љуштите ноктима. Верује се и да од мириса белог лука беже змије.
Босиљак
Босиљак је одмах иза белог лука, једна од најраспрострањених биљака у вези са ритуалима и народним обичајима. Ова зачинска биљка прати Србе од рођења до смрти. Босиљак називају и Божји цвет, зато се верује да ваља прво босиљак посадити у башту, па затим и остало цвеће. У неким крајевима Србије обичај је да се на Богојављење, у изворску воду стави босиљак, па се ње сви укућани умивају. Веровало се да ће породиље и бебе бити здраве уколико се буду купали 40 дана у води у коју је потпољен босиљак.
Циклама
За цикламу се верује да може да ублажи јутарње главобоље, мигрену за време менструације, као и тупу главобољу. Ова биљка се користи и у зеленој магији, верује се да је њена употреба наводно најмоћнија у справљању љубавних напитака, а верује се, ако се користи као додатак у вину, да ће опијеност за неком особом бити још већа.
Врба
Врба у српским обичајима и веровањима заузима високо место. Врбовим гранчицама „шибају“ се деца и одрасли на Младенце, Врбицу и Цвете, а тада изговарају кроз смех: „Расти као врба“. Наиме, празник врбе је Лазарева субота, дан када се ова биљка освећује у цркви и носи се кући, такође на тај дан од врбе се плету венчићи. Верује се да је кора беле врбе лековита и да помаже код прехладе и високе температуре. Врба ива је весник пролећа, па се верује да код жена распе полна жеља када она озелени (врбопуц).
Глог
Срби, али и други народи, веровали су да је глогов колац најмоћније и најјаче средство против вампира и демона, али искључиво када им се глоговим колацем прободе срце. С друге стране, верује се да је и лековито биље, па се цвет и плод у народној медицини користе за лечење болести срца.
Детелина
Срби, а и још неки народи, и дан данас верују да детелина са четири листа особи која је нађе доноси срећу, док детелина са два листа такође има магичну моћи, те особи која ју је пронашла помаже да пронађе закопано благо. Српски народ је сматрао да је детелина једина биљка која није лек, а такође по народном предању њу не би требало сејати, ни косити када је млад месец.
Јабука
Јабука представља симбол љубави и пријатељства према ближњем свом, и зато је наш народ често носио другим породицама на поклон. Раније се јабуке нису јеле пре Петровдана (12. јул). Јабука је саставни део свадбених церемонија и дан данас.
Зова
Зова је демонско дрво. Мада се од ње прави одличан домаћи сок, а користи се и у народној медицини за лечење разних болести. Познато је да лечи грип, синусе, бронхитис, астму и алергије. Доказано је да сок од зове јача имунитет, а помаже и код дијабетеса. Иначе, на осушеном дрвету зове, зими, расте печурка Јудино уво, за коју се сматра да је лековито. Верује се да се на местима где је никла зова налази плитак поџемни водени ток.
Рузмарин
Рузмарин се везује за свадбе. Уочи дана венчања, девојке праве украсе од рузмарина којима ће бити сваки гост бити закићен. Реч је о прастаром обичају који потиче од Словена. У нашој традицији, рузмарин је неизоставни део обичаја, због свог мириса. Верује се да се мирисом рузмарина злим силама одвлачила пажња, како не би угрози младу и младожењу, госте, али и њихове потомке.
Туја
Туја је украсно зимзелено биље, које се најчешће сади по гробљима, далеко од кућа, јер се верује да је отровна и да доноси несрећу. Веровање је када се посади на окућници да лоше утиче на децу, која се наводно често разбољевају и умиру, а разлог није познат.
Чуваркућа
Она потиче из Мексика, али је распрострањена и у Србији. Верује да има чудотворне моћи, када је реч о заштити куће од удара грома. Зато се у селима масовно гају на крововима. Њени дебели листови задржавају воду, па овој биљци није потребно много влаге и земље и успешно опстаје. Користи се за лечење многих болести, а најчешће се њен сок ставља у болне уши.
Извор: агроклуб