Куће грађене од дрвета, непечене глине, трске, сламе… некада су биле уобичајене у Војводини, наводи РТВ. Могуће је да ће ови материјали поново постати популарни јер су професор др Милан Кекановић и његови студенти на Грађевинском факултету у Суботици направили иновацију којом су ове материјале учинили не само постојаним и отпорним на пожар већ и три пута више штеде енергију него што то прописују наши, а двоструко више него стандарди у – Швајцарској.
За грејање зими, хлађење лети, расвету и рад кућних апарата, обезбеђивање топле воде…..Грађевински објекти троше више од 40 одсто укупне енергије, а њена производња је и највећи извор загађења. Решење за оба проблема је у изградњи енергетски ефикасних кућа и то од природних грађевинских материјала који су лако доступни, јефтини и здрави. Предвођени својим професором, др Миланом Кекановићем, пронашли су га студенти Грађевинског факултета у Суботици који су изградили зид од материјала које су користили наши преци и који су издржали тест времена, али су их и побољшали својим иновацијама тако да су постојани и безбедни, а при томе још и штеде енергију, штите од влаге и одолевају глодарима и – пожарима.
Студент Павле Хорвацки објашњава како су га правили:
„За конструкцију смо узели дрвену грађу која ће да обезбеди стабилност и крутост конструкције. За испуну смо узели сламу: јефтина је и представља обновљив материјал за изградњу објеката“.
Студент Лазар Савић истиче да оваква градња обезбеђује уштеду енергије:
„Коефицијент пролаза топлоте кроз зид је 0,09, што је три пута боље него што наши стандарди то захтевају и дупло боље него што то захтевају стандарди који су најзахтевнији у Европи, например у Швајцарској“.
Проф. др Милан Кекановић каже да је, поред свих других предности, оваква градња и значајно јефтинија:
„Ове куће би биле за око 30 одсто јефтиније у односу на оне које се данас граде са модерним материјалима, а исто толико квалитетне“.
Студент Никола Попов објашњава које су предности спајања традиционалних са савременим грађевинским материјалима:
„Код овог зида, који је обложен имитацијом балвана, користили смо испуну од лаког бетона помешану са сламом. Захваљујући лаком бетону побољшали смо термоизолационе карактеристике зида, а успели смо да обезбедимо и његову противпожарност“.
Студент Урош Кекановић каже је су, Војвођанима добро знани черпић, сада претворили и савремени грађевински материјал:
„Наша верзија черпића боља је од стандардног јер садржи млевену сламу која у току сушења, као и у току транспорта, спречава пуцање. Осим тога, та слама побољшава и термоизолационе карактеристике“.
Професор Кекановић каже да су куће грађене од традиционалних материјала сада тренд који је тражен у Европи:
„Такве куће се данас све више граде у земљама Европске уније. Већ имамо интересовање наших људи који раде, конкретно, у Немачкој. Хоће да дођу код нас како бисмо разговарали о могућности да се ови материјали извозе на немачко тржиште“.
Камен, дрво, трска, слама, непечена глина… Природни материјали удружени са предностима које даје савремени лаки бетон, а који су иновација професора др Милана Кекановића и групе студената Грађевинског факултета у Суботици која је настала у оквиру практичне наставе на предмету „Традиционални грађевински материјали“, на путу су да постану заштићени патент који не само да Војводини може да врати традиционалну градњу побољшану заштитом од глодара, влаге, пожара и скупог расипања енергије и лети и зими већ и да њена обележја постану будућност градитељства у Европи.
Извор: РТВ