Berba kukuruza, posejanog ove godine na 900.000 hektara, što je 70.000 hektara manje nego prošle godine, završena je na trećini parcela. Po dosadašnjim pokazateljima, državni prosečan prinos po hektaru trebalo bi da bude osam tona, kaže direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković, navodeći da se očekuje da ćemo ove godine imati 7,2 miliona tona kukuruza. Kako dodaje, rod je najsličniji onom iz 2016. godine, koja je bila rekordna.
Kilogram novog roda sada je 14 dinara, sa tendencijom da zrno bude i jeftinije, kaže naš sagovornik. Lane je godina bila sušna i Srbija je imala četiri miliona tona zlatnog zrna, a kilogram je na startu berbe stajao 18 dinara, da bi tokom berbe cena padala. Ove godine, kaže Saković, poljoprivrednici su imali priliku da kukuruz pre berbe prodaju za 16,5 dinara, ali je malo ko to iskoristio.
Poljoprivrednici su ove godine zadovoljni prinosima, ali ne i cenama. U pogledu cene vladaju uslovi tržišta i tu se ne može ništa popraviti već u zavisnosti od međunarodnog kretanja ponude i potražnje poljoprivrednici odlučuju kada će usev prodati, kazao je Saković, i ponovio da je inotržište prepuno poljoprivrednih proizvoda te da se na osnovu toga formiraju i domaće cene. Vreme kada je država formirala cene useva je završeno i neće ga više biti.
Za ovogodišnje skidanje jesenjih useva, kaže Saković, karakteristično je to što žetve sustižu jedna drugu pa su skladišta puna.
Imamo rekordan, nezabeleženi domaći prinos soje, koji sa zalihama iz 2017. godine iznosi 900.000 tona. Soja je posejana na 220.000 hektara, a prosečan rod po hektaru je bio tri i po tone.
Suncokreta smo posejali najviše do sada, na 250.000 hektara, a prosek prinosa je 3,1 tone po hektaru, navodi Saković.
U toku je i vađenje šećerne repe, koja je ove godine posejana na 50.000 hektara, što našu zemlju svrstava u najveće uzgajivače slaktog korena u odnosu na okruženje.
Dr Živko Ćurčić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtastvo kaže da se očekuje da ćemo imati dva i po miliona tona repe i od toga dobiti 400.000 tona šećera, dok je za domaće potrebe dovoljno pola, 200.000 tona.
Očekuje se da prinos bude oko 70 tona po hektaru, ali imajući u vidu da je dosta trulog korena, ratari će, kada se odvoji zdrava repa, imati između 45 i 50 tona po hektaru, što je višegodišnji prosek, kazao je dr Ćurčić. Koliko će zaraditi na repi, zavisi od ugovora koje su sklopili sa šećeranama. Sada na inotržištu, kaže dr Ćurčić, tona vredi 350 dolara.
Izvor: Dnevnik