КУЛПИН И БАЧКИ ПЕТРОВАЦ – ПРЕСТОНИЦЕ ШАРМА И ГОСПОДСТВА

Комплетна наша редакција ових дана борави у Кулпину а за две недеље свој ентузијазам пребацује у оближњи Бачки Петровац. И није узалуд, учимо и ми, и некако смо емотивно постали њихови! Гледамо, уочавамо разна чуда и дивимо се. Јер, овде је све скоцкано као бомбоњера. Или, као њихова торта –  унутра јој беле шушкаве корице, висока једно 30 цм, кремаста а стоји на 32 степена у хладу, па ни украс да јој спадне.

Елем: улица као бомбоница, покошени травњаци, руже, ограда, уредни дрвореди, прозори, сокла кућа са дивним плочицама, бициклистича стаза, клупице, расвета. Па на то још изложба слика, народни вез, пун шифонер девојачке спреме, пољопривредни музеј, парк, и наравно: дворац.

А да би та, као измаштана разгледница Кулпина била потпуна, ту је и бицикл – иначе свугде заступљен, па чак насликан и на њиховим ручно прављеним медењацима. А на крову, исто тако достојанствено и нестварно, стоји им рода, попут правог благослова.

Како никаква ситница не би покварила толику љупкост, ту су и уличне табле. Плаве, па са вињетама. Двојезичне. Са почетним словом исписаним лепим иницијалом. И није битно да ли носе некадашње називе попут: Маршала Тита, Пионирска, Партизанска, Иве Лоле Рибара, или пак називе који немају ту послератну конотацију – тек, ово место не руши ништа наслеђено, него достојанствено носи све што је некада било, што је сада и што ће бити. И зато и јесте толико господствено, јер гради и украшава оно што има. И увек улаже даље, у своју будућност: и знање, и вредноћу, и сваку умешност. То им се заиста види на сваком кораку, ако посматрач уме да се гледа. Ја умем, па им хвала за ту невероватну разгледницу!

Такође верујем да има још тако шармантних места у Војводини као што су Кулпин и Бачки Петровац, и да ће до сваког од њих свратити наши извештачи.

За vojvodjanske.rs piše Весна Раонић