КУЛТУРНО ЛЕТО – ПОПУЛАРИЗАЦИЈА ЗАВИЧАЈНЕ ИСТОРИЈЕ

Са намером да се популаризује завичајна историја, синоћ су у Завичајном музеју Рума, у оквиру манифестације Културно лето 2019, одржана предавања која су се односила на значајне аспекте развоја нашег града и историјског наслеђа не само Руме, већ и Срема.

Кустоси историчари Завичајног музеја Рума Ђорђе Бошковић и Снежана Јанковић говорили су на теме: „Градови и утврђења у околини Руме на старим мапама“ и „Индустријско наслеђе Руме„.

 „Сведоци смо да долазе нове теме и нова сазнања, пред којима завичајна историја пада у заборав. Управо због тога ми желимо да приближимо људима, па и популаризујемо, нашу богату завичајну историју и наслеђе“, рекао је Бошковић.

У првом делу предавања било је речи о старим античким и средњовековним градовима и утврђењима на територији Срема, широј и ближој околини Руме, а све је то поткрепљено старим мапама и плановима на којима су та утврђења уцртана.

„Неколико насеља, утврђења и градова, су познати, попут Купиника, Врдника, Врдничке куле, док је рецимо град Франка Вила, мало познат широј јавности, а следеће утврђење, Арпатаро (у неким изворима Арпатарло), можемо рећи да је потпуно непознато са становишта његове локације, чак и стручној јавности“, каже Бошковић.

 „Град Франка Вила налазио се на месту данашњег села Манђелос, иако тачна локација са становишта археолошких остатака није званично утврђена, док се утврђење Арпатаро, за које су раније историчари говорили, а и данас у неким стручним текстовима кажу, да је било на месту Руме, ми смо утврдили да се налазило на другој локацији, ван Руме, између Ирига, Марадика и Љукова, више села Добродола. За припрему предавања коришћене су старе мапе и планови, мало познати у широј јавности, као и грађу из документације на више угарских повеља, које су публиковале имена ових насеља. Наравно, ништа није сасвим екслузивно, али ово је једно предавање или излагање намештено тако да буде питко за ову сезону и публику“, закључује Бошковић.

Ништа мање занимљиво није било предавање на тему зачетка индустрије у Руми.

Кустоскиња Снежана Јанковић је публици сликовито приближила седму, осму и девету деценију 19. века, када се појављују значајна индустријска постројења у Руми.

„Рума је специфична зато што се због вашара развијају трговина и занатство, а управо су велике земљорадничке и трговачке породице носиоци капитала из ког долази до развоја првих индустријских постројења. Податак да се у то време 70 одсто становништва бавило пољопривредом, у Руми је то 60 одсто и то је управо довело до прве појаве индустријских постројења, јер Рума је већ почетком седамдесетих година 19. века отворила први паромлин, одмах после Панчева“, напоменула је Снежана Јанковић и истакла да је осамдесетих година 19. века Рума имала велику сирћетану, фабрику ножева, фабрику плавог камена, прву те врсте у Срему, а пред Први светски рат у граду ради велика ливница, постојење за производњу привредних машина и још много тога.

У Завичајном музеју Рума у уторак, 20. августа(19 часова), биће уприличена изложба Јана Агарског прошлогодишњег победника Ликовне колоније „Борковац“.

Извор: Општина Рума