LEGENDA NA ČETIRI TOČKA

Legenda na četiri točka, u drugoj polovini XX veka bio je redovna pojava na svim putevima bivše SFRJčuveni Fića. Svoju životnu priču započeo je u Italiji sredinom pedesetih godina prošlog veka.

Fabrika automobila Fijat razradila je plan čija je osnovna ideja bila da se radničkoj klasi omogući bolji standard. Bila bi to proizvodnja automobila koji će biti mali i pristupačan svima, automobila koji bi sebi mogli da priušte i oni koji u njegovoj proizvodnji učestvuju.

1951. godine uprava fabrike izložila je ideju Danteu Đakozi. Ubrzo nakon toga, genijalni Đakozi je napravio ručnu skicu zamišljenog automobila i tako započeo istoriju. Njegova zamisao bila je u potpunosti prihvaćena od strane uprave. Nakon osnovne skice, Đakozi je konstruisao i kompaktan četvorotaktni motor koji će biti smešten u zadnji deo automobila, iza zadnje osovine. Zapremina motora će biti 633 ccm, snage 22KS. Dužina automobila će biti 3,2 m i zvaće se „Fijat 600“.

Predstavljen je 1955. godine na Salonu automobila u Ženevi, kao osnovna verzija sa dvoje vrata i četiri sedišta. Maksimalna brzina koju je mogao da razvije bila je 95 km/h, a za ubrzanje do 80 km/h iz stanja mirovanja, bilo mu je potrebno 27 sekundi.

U procesu proizvodnje, Fijat je često uvodio različita poboljšanja, a najveća izmena dogodila se 1960. godine kada je konačno dobio i izgled koji nam je svima dobro poznat. Značajna novina je i motor od 750 ccm sa 26KS. Vrlo brzo, proizvodnja ovog automobila proširila se po Evropi, a s kraja pedesetih godina XX veka prelazi okean sve do Argentine, a potom do Čilea, Urugvaja i Kolumbije.

foto:pixabay

Međutim, prva fabrika koja je prihvatila proizvodnju ovog Fijatovog vozila bila je kragujevačka fabrika Crvena Zastava. Tako je 18 oktobra 1955. godine naš Fića zakoračio na proizvodnu traku i ovde se najduže zadržao. Proizvodnja je trajala trideset godina, sve do 18 novembra 1985. godine kada je ugašena, a popularni Fića ispisao poslednje slovo svoje životne priče i konačno se smestio u istoriju. Za vreme proizvodnje proizvedeno je 923 487 primeraka ovog automobila, a poslednji proizveden, model Zastava 750 LE, čuva se u muzeju „Zastava“.

 

Ostaće zapamćen kao simbol niže srednje klase, automobil koji je osvojio veliki deo, ne samo našeg, već i svetskog tržišta. Prve Fiće koje su zatutnjale našim prostorima, bile su prava atrakcija gde god su se pojavile. Nije mnogo prošlo, postao je i opasni učesnik na trkama „Nacionalna klasa“. Brzo je osvojio sve društvene pore. Mali, simpatični i pristupačni Fića ušao je u većinu naših domova i učinio da prema njemu razvijemo određeni odnos.

Povezivali smo ga sa različitim događajima. Vozili smo se po gradu i van njega u svim vremenskim uslovima i u svim prilikama. Voleli smo Fiću. Sa njim je sve bilo moguće. Fićom smo išli na more, bezbedno i opušteno u „cugu“. Fića je bio član porodice, fenomen, duh jednog vremena. Naš mali nacionalni auto trajao je neobično dugo. Oslikavao je polet i splet različitih mogućnosti za sve ljude tog vremena, a vest o prestanku proizvodnje propraćena je kod mnogih vrlo emotivno.

I kako to uvek biva u poretku stvari, novo istiskuje staro. Kako je prolazilo vreme od prestanka proizvodnje, sve ređe smo mogli da ga viđamo na ulicama, a sve češće smo ga nalazili u nostalgičnim razmišljanjima o nekim prošlim vremenima.  A danas, u poplavi proizvodnje različitih marki i modela automobila, retko možemo zapaziti starog Fiću kako se smešta u neku od kolovoznih traka. Ali zauvek će ostati, što u sećanjima, što u različitim zapisima i dokumentima, kao izraz sveopšteg optimizma nekih prethodnih generacija.

Autor: Ljiljana Pavkov

Ostavite odgovor