Novi Sad je oduvek važio za veselu varoš. Imućni novosadski stanovnici, kako varošani, tako i salašari, našli su uvek prilike i mogućnosti da svakidanji život dopune i sedelјkama uz piće i veselјe. Često i mimo onih provoda o praznicima i javnim zabavama dolazili su u centar varoši i veselili se. Novi Sad je tada imao priličan broj kafana i gostionica. Bilo ih je u svim glavnijim ulicama, u nekima čak i po nekoliko. Kafane su bile specijalizovane po vinu i pivu. Pivo se pilo na čaše od dva deci i na krigle od pola litre. Pivopije su obavezno mezile i pile pivo i pred ručak i pred večeru, a točilo se, bogami, i iz bureta sa leda. Jedna kafana bila je tadašnji tipičan primer gradskog kulturnog milјea, a to je nekadašnja najposećenija pivnica “Linda”, današnja “Lipa” u Miletićevoj ulici.
Kada se iz Zmaj Jovine uđe u Miletićevu, u četvrtoj kući s leve strane, na broju 7, je restoran „Lipa”, a tu se danas nalazi i istoimeni bife. Pre 135 godina, kada je Miletićeva još bila Lebarski sokak, tu se nalazila čuvena gostionica s pivnicom koju su Novosađani po nemačkom nazivali “Linda” ili “Zur Linde” i koja je važila za purgersku kafanu gde su rado zalazili oficiri, lekari, profesori, činovnici i bogatiji trgovci. ’’Linda’’ je bila deo starog kulturnog milјea Novog Sada u vreme kada nije bilo televizije i radija, pa ni bioskopa. Gospodski građanski svet dolazio je u ’’Lindu’’ na provod u večernjim satima, mada je tu i preko dana bilo stalnih gostiju, pretežno uglednih Novosađana koji su dolazili s prijatelјima da popiju aperitiv ili pivo pred ručak, da razmene dnevne informacije, čuju šta ima novo u varoši ili kako se kreću cene akcija na berzi. U “Lindi“ se prvo čulo da li će pasti vlada, sprema li se neki važan zakon ili kako je prošla poslednja premijera u Srpskom narodnom pozorištu, hoće li biti nesporazuma na Skupštini Matice srpske, da li će se neki novinari “Zastave” i “Branika” i potući, a ne samo preko novinskih stubaca prepucavati. Bila je to kafana u kojoj je bilo bitno biti viđen, ali i spominjan!
Ta gostionica se prvobitno zvala „ Zur Linde”, u njoj je točeno najbolјe češko pivo (dovozio ga je gostioničar Karlo Zapletel), tu je, kad bi dolazio u Novi Sad, redovno večerao veliki srpski pesnik Laza Kostić. Posle šetnje, „vežbanja na Trandžamentu”, kartanja u Srpskoj čitaonici, pesnik bi dolazio tu za svoj omilјeni sto. Već bi ga čekalo odabrano društvo, da ga posmatra u njegovom ritualnom obedu i da sluša dosetke i kalambure koje im je, uzgred, dobacivao. Biće da su njegove obilne večere fascinirale „doušnike i hroničare”, tek, ostalo je zabeleženo šta je i kako jeo.
Najpre je naručivao ribu za predjelo, potom neko preporučeno jelo iz jelovnika tog dana, pa zelјe s bogatim dodatkom, te bi posle uživao u pečenju sa ukuvanim voćem, dodavao u tanjir i kriške ovčijeg sira. Jeo je i dosta hleba, kolačima bi se obavezno zasladio na kraju. Uz večeru je pio pivo, desert zalivao vinom sa sodom. Lični pesnikov lekar dr Radivoj Simonović često je Lazi prigovarao zbog tako obilne večere. „Uveče, Lazo, jedu samo lavovi”, govorio je. Laza mu je na to u šali odgovarao da je i on „lav u poeziji”. „Ali lavovi, Lazo, zato žive jedva dvadeset godina”, opominjao lekar. No Laza je i dalјe jeo šta je i koliko hteo.
Za vojvodjanske.rs piše: Zoran Knežev
Nastavak priče pročitajte u knjizi „Novi Sad prošlost u pričama“… koju kao i najnovija dela Zorana Kneževa, možete poručiti po specijalnom popustu putem meila: zoranknezev@gmail.com ili na broj telefona 064/1258337