Ovo je priča o Ljubomiru Mihajloviću gospođinačkom biciklisti, dva puta učesnik Breveta Pariz-Brest-Pariz, koje je na našu radost, uspešno završio.
Ljuba kako ga svi njegovi prijatelji i poznanici zovu, od malih nogu je počeo da vozi bicikli, kao i većina njegovih vršnjaka.
Verovatno se tada vozeći po ulicama gospođinaca, rodila ljubav prema ovom sportu a da on sam nije ni bio svestan toga.
Da li se sećaš svog prvog bicikla?
Naravno to je bio BMX sa kojeg nisam silazio, vozio sam ga stalno dok me roditelji ne nateraju da uđem u kuću. Jednom prilikom sam nezgodno pao sa njega i polomio ruku. Čim mi je bilo malo bolje nastavio sam i dalje da ga vozim.
Kakvi su ti bili počeci u biciklizmu?
Još u osnovnoj školi sam vozio na kraćim relacijama sa drugarima smo išli na bazen u Temerin i do Žablja u momčenje kako smo to mi tada zvali.
Prvi ozbiljniji sportski bicikli sam kupio 2007god. koji sam vozio dve godine čisto rekreativno da steknem kondiciju, na prvu ozbiljnu relaciju otišao sam 2012 to je bila Tura aktivnog godišnjeg odmora koja je išla preko Temišvara-Segedina-Apatina i nazad, 2013 odlazim na more u Grčku biciklom tura dužine oko 1000 km.
Reci nam nešto o tvom putu u Holandiju.
Sa svojim kolegom Danijel Radvanji sam otišao na taj put koji je trajao 36 dana, tada smo izvozali 4200 kilometara.
Prvi Brevet Pariz-Brest-Pariz bio je 2015 godine.
Da tada sam prvi put učestvovao i uspešno sam ga završio, jako lepe uspomene nosim sa njega, vreme koje su organizatori odredili je 90 sati ja sam ga završio za 88. Ljudi u francuskoj veoma poštuju biciklizam, svo vreme vožnje su nas bodrili uz stazu, sećam se jednog čoveka koji je izneo sto sa posluženjem za učesnike i tom prilikom nas zamolio da mu pošaljemo razglednicu iz svog kraja. Našao sam razglednicu sa motivima gospođinaca i poslao mu.
Mnogo mojih prijatelja mi je pomoglo da odem tamo finansijskim sredstvima.
Kako si završio ovogodišnji Brevet u Francuskoj?
Završio sam ga za 82 sata, 13 mojih kolega iz srbije je učestvovalo na njemu, pored 6000 takmičara iz 65 zemalja sveta.
Predpostavljam da su ti i ovaj put sponzori pomogli da otputuješ?
Spomenući neke od njih sa molbom ostalima da se ne uvrede, kada bi ih sve nabrojao verovatno bih u ovom trenutku nekoga zaboravio: DI Petrol benzinska pumpa, AP Krmpot Pavo, AgroSalonski, MZ Gospođinci, Invicta Bike shop iz Novog Sada. Svima njima sam neizmerno zahvalan na pomoći.
Biciklizam je tvoj način života.
Jeste, vozim ga kada god vremenski uslovi to dozvoljavaju, čak i na posao u grad idem biciklom, auto nisam imao do skoro. Mesec dana pred odlazak u francusku rodila mi se ćerkica, tako da sam nedavno kupio automobil.
Koliko traje tvoj svakodnevni trening?
Traje dva sata za koje vreme napravim oko 60 km, i nakon svakog osećam se fantastično.
Šta bi poručio mladima koji žele da se bave biciklizmom?
Da budu uporni, vredno treniraju, nikada ne odustaju od zacrtanog cilja i da budu veoma oprezni prilikom vožnji.
Ovo je priča iz naše svakodnevnice, koja može da traje veoma dugo, Ljuba je veoma interesantan sagovornik i ima mnogo toga da na ovu temu ispriča.
Zato ako vas nešto više interesuje od ovoga, ako želite neki savet da dobijete u vezi biciklizma vi ga sami poražite.
Do tada poželimo Ljubi još mnogo lepih putovanja ispunjenih lepim događanjima.
Za vojvodjanske.rs: M. Živković
You must be logged in to post a comment.