Luk srebrnjak se proizvodi najviše i najčešće za snabdevanje tržištamladog luka u proleće i mladim glavicama tokom leta. Ime po kome je poznat u narodu duguje belim ovojnim listovima lukovice . U odnosu na luk koji se najviše seje sa žutim ovojnim listovima ima blaži i slađi ukus.
Proizvodnja se u našim uslovima najčešće izvodi iz arpadžika . To je siguran i jednostavan način proizvodnje luka. Sadnja se obavlja u jesen od početka septembra do kraja oktobra . Zemljište koje se koristi za proizvodnju treba da bude plodno , strukturno i okrenuto suncu. Sadnja se obavlja u četvororedne ili šestoredne trake sa međurednim razmakom u trakama do 20 cm i između traka do 40 cm. U redu je ramak od 3-10 cm ,ako je gušće ,onda se sukcesivno čupa , kako stiže.
Uzaštićenom prostoru se proizvodi kada nemamo druge ekonomski isplativije kulture. Tu se ( u zatvorenom prostoru ) takođe može organizovati proizvodnja i iz rasada. Setvu treba uraditi polovinom septembra , a sledeću radnju rasađivanje krajem oktobra na rastojanje 18-20 cm i u redu 5 cm. Mladi luk stiže ranije pa setvu treba raditi sukcesivno kako bi ravnomerno stizao za tržište.
Za proizvodnju na otvorenom osnovnu obradu treba uraditi čim se skine prethodna kultura uz istovremeno unošenje polovine potrebnih hraniva. Količinu , način i vreme preimene đubriva bilo mineralno kompleksnih bilo organskih najbolje je poštovati iz preporuke posle urađene agrohemijske analize zemljišta . To je jedini ispravan način. Okvirno za proizvodnju luka srebrnjaka treba uneti 80-100 azota (N) , 80-120 kg fosfora (P) I 100-120 kalijuma (K). Polovinu uneti pri osnovnoj obradi , a drugu polovinu prihranjivanjem.
Ako je potrebno usev se zaliva i zemljište se održava vlažnim .U proleće uraditi prihranu. Zaštitu odštetočina i korva raditi po savetu stručnog lica za zaštitu bilja.
Luk srebrnjak kao zrela glavica stiže početkom juna. Ne može se lagerovati u skladištima dug period ,do jedan mesec , a u hladnjačama se može čuvati i duže . Prinos je uz potpunu agrotehniku od 30-40 tona po hektaru.
Autor: dipl.ing. Miloš Nikoletić
Izvor: PSSS