МАЈСКА СКУПШТИНА И ВЕЛИКА НАРОДНА СКУПШТИНА МЕЂАШИ НАШЕ ИСТОРИЈЕ

„Два велика догађаја, Мајска скупштина и Велика народна скупштина, међаши су али и сведоци целокупне наше историје и борбе нашег народа за идентитет и слободу“, оценио је на данашњем научном скупу „Срби у Угарскоj 1848-1918: од Мајске до Велике народне скупштине“ у Матици српској, председник Покрајинске владе Игор Мировић.

Епилог тог времена и те истрајне борбе, додао је он, је Велика народна скупштина одржана у Новом Саду, када су победила начела једнакости и равноправности.

У том времену, како је подсетио председник Мировић, није било ни једног војвођанског Србина, био он политичар, свештеник, песник или ратар, који није био део тог тешког и мноштвом жртава обележеног националног прегнућа.

„Славићемо овај велики јубилеј достојанствено, не као победу било кога над било киме, већ као победу слободе. Ово је прилика и да се одужимо свима онима који су уткали себе у слободу наше земље“, рекао је председник Мировић.

У име Одбора за организацију прославе стогодишњице присаједињења војвођанских области Краљевини Србији, председник Мировић захвалио је Матици српској што се прикључила обележавању овог јубилеја, те додао да ће Покрајинска влада допринети осветљавању тог дела наше историје низом догађаја 24. и 25 новембра, када се и навршава 100 година од присаједињења и завршетка Великог рата.

Између осталог, како је навео, биће отворен Музеј присаједињења Војводине Краљевини Србији и откривен споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу у Новом Саду, а у Српском народном позоришту биће премијерно изведена представа „Светозар“, по тексту Милована Витезовића.

„После 1938. године, када је обележена двадесета годишњица присаједињења, ми на овако свеобухватан начин нисмо обележавали тај јубилеј и сигуран сам да ћемо то ове године учинити достојно“, истакао је председник Покрајинске владе.

„Идеја Матице српске је да овим научним скупом осветли период наше историје од 1848. до 1918. године, како кроз политичке процесе и положај српског народа у Хабзбуршком царству, тако и кроз сва тадашња дешавања у области културе, како бисмо сачували од заборава тај важан део српске историје“, изјавио је председник Матице српске, Драган Станић.

„Наш задатак је да благословено наслеђе поштујемо и умножавамо на радост нашег народа“, рекао је владика бачки др Иринеј.