Српска православна црква 28. августа слави празник Успења Пресвете Богородице или Велику Госпојину, како се тај празник назива у народу. То је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици, односно празник спомена на њено упокојење.
Не мали број породица и храмова слави овај празник као своју славу, а међу њима и српски православни манастир у Српском Ковину, у Мађарској. Сваке године, у тој светињи се поводом празника служи литургија, а с обзиром да у Српском Ковину живи мали број Срба, прослава се наредна три дана наставља у оближњој Ловри.
Свето писмо не даје сазнања о крају земаљског живота Богородице. По предању и списима који немају свети карактер, сматра се да је мајка Исуса Христа до краја живота, после смрти и васкрсења Христовог, живела у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице. Према другим, непотврђеним изворима, Богородица је путовала по пределима данашњег Блиског истока, па је тако стигла и до Свете Горе.
Како празнику претходи двонедељни пост, на дан празника се верници, посебно жене, причешћују. Уопштено говорећи, овај дан се сматра празником жена и мајки. У неким крајевима сматрају да је у периоду између две Госпојине, Велике и Мале Госпојине, која је 21. септембра, најбоље брати лековито биље.