MARIJA TEREZIJA, KUMA NOVOG SADA

MARIJA TEREZIJA, KUMA NOVOG SADA

Ime Marije Terezije je jako bitno za Novi Sad i za ove prostore na kojima danas živimo. Povodom obeležavanja 300 godina od rođenja Marije Terezije (Beč, 1717 – Beč, 1780) austrijske nadvojvotkinje, ugarske i češke kralјice i rimsko-nemačke carice, Matica srpska je priledila izložbu povodom tog datuma. I moja malenkost se priključuje toj godišnjici, i tim povodom sam napisao par reči o njoj, jer je po meni moramo spomenuti, ako ni zbog čega drugog, onda zato što je Novi Sad zahvalјujući novcu i njenoj milosti postao slobodan kralјevski grad i što je još važnije, ona je kuma ovog grada jer mu je ona lično dala ime-Neoplanta, sviđalo se to nekome ili ne, istorijske činjenice ipak ne možemo osporavati.

Drugo, ali najstarije preživelo dete Karla VI, cara Svetog Rimskog Carstva, i Elizabete Kristine od Braunschweiga-Wolfenbüttela, Marija Terezija se rodila rano u jutro 13. maja 1717. godine. Rođenje ženskog deteta izazvalo je veliko razočarenje kod cara i stanovnika Beča, a istoga dana krštena je kao Marija Terezija Valpurga Amalija Kristina (nemački: Maria Theresia Walburga Amalia Christina). Marija Terezija je ličila na svoju majku i mlađu sestru, Mariju Anu. Bila je krupna i snažna, krupnih plavih očiju, svetle kose i širokih usta. Car Karlo VI umro je 20. oktobra 1740. godine u Beču, a veruje se da je umro od trovanja glјivama, ostavlјajući Austriju u teškom stanju. Marija Terezija na vlast je došla 1740. godine nakon smrti oca, i imala je 24 godine. Nјen dolazak na presto nije bio ništa neočekivano, iako nije mnogo znala o vođenju državnih poslova, bila je izrazito duhovno nadarena, a njena lepota držala se uzorom ženske lepote onoga vremena. Državna blagajna bila je prazna zbog nedavnog rata s Osmanlijama i Rata za polјsko nasleđe, a vojsku je činilo samo 80.000 vojnika, od kojih većina nije bila plaćena mesecima, ali ipak bila iznimno verna i odana Mariji Tereziji kao svom novom suverenu. Marija Terezija se, kao novi monarh, našla u teškoj situaciji. Nije znala dovolјno o državničkim poslovima i nije bila svesna slabosti očevih ministara. Odlučila je poslušati očev savet da zadrži njegove savetnike, a ostatak poslova poveri mužu kojeg je smatrala iskusnijim. Obe odluke, iako razumlјive, će se pokazati lošim.

Deset godina kasnije, Marija Terezija se, pišući svoj Politički testament, ogorčeno prisećala okolnosti pod kojima je nasledila očeve krune: “Našla sam se bez novca, nepriznata, bez vojske, iskustva i vlastitog znanja, te na kraju i bez ijednog savetnika, budući da je svaki od njih u početku želeo čekati i videti kako će se stvari razvijati.”

Prvo iskazivanje autoriteta nove vladarke predstavlјao je formalno priznavanje njene vlasti od strane austrijskih zemalјa 22. novembra 1740. godine. Bio je to detalјno isplaniran javni događaj koji je služio kao formalno priznanje Marije Terezije kao zakonitog vladara Austrije. Istog dana je u Hofburgu položena zakletva na vernost Mariji Tereziji. Za kralјa Češke krunisana je 25. juna 1741. godine u Katedrali svetog Martina, tradicionalnom mestu krunisanja čeških monarha. U junu 1745. godine Franja Stefan Lotarinški, muž Marije Terezije je krunisan za cara pod imenom Franja I. Marija Terezija bila je iz roda Habsburgovaca, a kad se sa 19 godina udala za lotarinškog vojvodu Franju Stefana, dinastija je postala poznata kao Habsburg-Lothringen. Franja Stefan je, kao muškarac (jer se Pragmatička sankcija nije odnosila na Sveto Rimsko Carstvo), dobio titulu cara Svetog Rimskog Carstva, ali njegova je titula bilo isklјučivo formalna. Cela moć i vlast počivala je u rukama Marije Terezije, kako u Svetom Rimskom Carstvu tako i u Monarhiji. Iz toga se braka rodilo 5 sinova i 11 kćeri. Budući da ju je pratio glas o sklonosti aferama, govorilo se da se velik deo njene dece rodio zahvalјujući kralјičinim lјubavnim pustolovinama s mladim krajišnicima, no istorija u potpunosti je odbacila ovakve tvrdnje kao netačne. Jedna teorija govorila je kako je imala aferu i s baronom Franjom Trenkom, kojeg je navodno skrivala ispod svoje halјine u kritičnim trenutcima, no i ta teza ostaje nedokazana. Nјihov brak je, uprkos tim brojnim tračevima, bio skladan.

 

Za vojvodjanske.rs piše Zoran Knežev

Nastavak priče pročitajte u knjizi „Novi Sad prošlost u pričama“… koju možete poručiti putem meila: zoranknezev@gmail.com…ili na broj telefona 064/1258337

Author Image
Danica Vŕbová
%d bloggers like this: