Iz oblaka što se šeretski smeje nad ravnicom, kao da sam te video na tren, tu si iznad mene, smeješ se, hoću da te zagrlim, ruke obuhvataju jedna drugu, osećam, dišemo zajedno, gledam kroz durbin nebeski svod, sanjam…
Otvaram oči, trideset i tri bele ruže vraćaju me u stvarnost, nedostaješ, ne mogu se privići na to da te nema. Sanjam te.