Jabučaste voćne vrste mogu se rezati od početka opadanja lišća pa sve do pred kretanje vegetacije, kad god to dopuštaju vremenske prilike, a koštičave voćke bolje je rezati kad prođu niske zimske temperature, pred kretanje vegatacije.
Osnovni zadatak zimske rezidbe je uspostavljanje ravnoteže između rodnosti i vegetativnog porasta. U istoj godini se mora obrazovati dobar i kvalitetan rod, normalan vegetativni porast i obrazovanje dovoljno rodnih pupoljaka za narednu godinu.
Rezidba voćaka se izvodi u cilju obrazovanja krune voćaka, regulisanja rodnosti i podmlađivanja voćaka. Prema vremenu izvođenja, rezidba može biti letnja i zimska. Voćke se režu u vreme biološkog mirovanja, od opadanja lišća do kretanja pupoljaka. Kasnija rezidba nepovoljno deluje na razvoj voćaka. Izuzetno može biti opravdana kod preterano bujnih i nerodnih voćaka kojima treba smanjiti bujnost. Kod voćnih vrsta koje ranije cvetaju i koje mogu oštetiti pozni prolećni mrazevi, kasnija rezidba, posle procene eventualnih šteta, takođe može biti opravdana.
Pre rezidbe treba analizirati rodnost pupoljaka, tj. odrediti broj pupoljaka u kojima je došlo do normalnog diferenciranja cvetnih elemenata – a potom, u zavisnosti od toga, odrediti intenzitet rezidbe.
Osnovno je da se pri rezidbi razgraniči na kojoj grani su cvetni pupoljci, a na kojoj nisu.
Jabučaste voćne vrste mogu se rezati od početka opadanja lišća pa sve do pred kretanje vegetacije, kad god to dopuštaju vremenske prilike, a koštičave voćke bolje je rezati kad prođu niske zimske temperature, pred kretanje vegatacije.
Duga rezidba povećava rodnost, a kratka bujnost. Jačina rezidbe zavisi prvenstveno od voćne vrste i starosti voćke. Mlađa stabla su bujnija i manje se orezuju, odnosno voćke koje ne rađaju treba minimalno orezivati. Slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost.
Prema rečima dr Zorana Keserovića, profesora voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, osnovni cilj rezidbe je da se na svakoj voćki uspostavi ravnoteža između rodnosti i vegetativnog prirasta.
– Rezidba je presudna za visok i kvalitetan rod i ne sme se raditi napamet. Voćke je bolje ne rezati nego ih rezati pogrešno. Duga rezidba povećava rodnost, a kratka bujnost. Jačina rezidbe zavisi prvenstveno od voćne vrste i starosti voćke. Mlađa stabla su bujnija i takva stabla se manje orezuju, odnosno voćke koje ne rađaju treba minimalno orezivati. Voćkama na početku rodnosti proređuju se samo lastari, a ostavljaju se potencijalne rodne grančice. Bujni lastari se režu u osnovi. Stare voćke sa oslabljenim prirastom letorasta ispod 25 cm treba oštrije orezivati da bi se stablo podmladilo. Neophodno je pridržavati se principa da slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost, a oštrija povećava bujnost i usporava rast. Horizontalne lastere ostavljamo, a vertikalnije sasvim uklanjamo, odnosno letoraste u principu ne prekraćujemo – objašnjava Keserović.
Na početku rodnosti voćkama se proređuju samo letorasti, a ostavljaju sve potencijalne rodne grančice. Bujniji letorasti koji konkurišu produžnici i imaju oštriji ugao grananja režu se u osnovi, a ostavljaju oni koji imaju horizontalni položaj. Starije voćke s oslabljenim prirastom letorasta, ispod 25 santimetara, treba oštrije rezati, da bi se podmladile. Skraćuju im se skeletne grane na trogodišnju zonu porasta, a obolele i slomljene grane se redovno uklanjaju. Važno je znati da slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost, a oštrija povećava bujnost i usporava rodnost.
”Svaka vrsta voćaka, pa i sorte, imaju posebne zahteve u rezidbi”, objašnjava dr Keserović . Isto tako i svaki uzgojni oblik. Međutim, osnovni principi rezidbe su zajednički:
- Ako je voćka starija, onda treba u naredne tri godine izvršiti podmlađivanje stabala.
- Što je korenov sistem razvijeniji, intenzitet rezidbe je manji.
- Voćke koje rode na jednogodišnjem drvetu (breskva, neke sorte šljiva) moraju se vrlo intenzivno rezati da bi se obezbedilo obnavljanje celokupnog rodnog drveta za sledeću godinu. Ukoliko je rodno drvo dugovečnije, utoliko se smanjuje potreba za rezidbom. Breskva zahteva najintenzivniju rezidbu.
- Rodnije sorte se, po pravilu, više režu od manje rodnih. One se vegetativno više iscrpljuju ishranom većeg broja plodova, pa je potreba za novim prirastom veća radi obnavljanja rodnog drveta
- Broj rodnih pupoljaka uslovljava intenzitet rezidbe. Ako na stablu ima više rodnih pupoljaka, rezidba treba da bude jača. Uklanja se, uglavnom, višak rodnog drveta, ali se ostavlja više nerodnog (jednogodišnjeg) da bi se pripremilo rodno drvo.
- Oblik krune utiče na intenzitet rezidbe. Što je približniji prirodnom obliku, intenzitet rezidbe je manji, a što je odstupanje veće u pravcu takozvanih dirigovanih oblika, intenzitet rezidbe se povećava.
- Na istoj voćki intenzitet rezidbe je različit za razne delove krune. Vršni delovi skeletnih grana više se režu (ogoljavaju), jer ovi delovi se bolje snabdevaju vodom i zato bujnije rastu od nižih. Jačim uklanjanjem mase s vrhova krune, tokovi vode i mineralnih materija usmeravaju se na niže delove, koji postaju vitalniji i produktivniji.
- Ishrana voćaka azotom utiče na bujniji porast voćke, a time i na manji intenzitet rezidbe. Ako je ishrana slabija, rezidba je jača zbog bolje obnove rodnog drveta.
- Voćke gajene u uslovima navodnjavanja treba manje rezati od onih koje se ne zalivaju.
- Što je broj rodnih grančica veći, uz istovremeno veći broj letorasta, voćka se može opteretiti većim rodom, odnosno rodno drvo ne treba suviše uklanjati.
- Ako je prethodna rezidba bila intenzivna, treba manje rezati i obrnuto. Treba imati u vidu i druge činioce koji utiču na vegetativnu aktivnost ili rodnost voćke, kao što su đubrenje, obezbeđenje vodom, ostvareni prinosi i slično.
- Sve suve, slomljene, zaražene i guste grane i grančice, bez obzira na kojem se delu krošnje nalaze, potpuno se odrežu.
- Zdrave grane i grančice u donjem delu krošnje uopšte se ne režu, osim ako se proređuju izrođene rodne grančice.
- Jake izboje (vodopije) treba odrezati do osnove. Ako se njima popunjava prazno mesto u krošnji, treba ih postaviti u kosi položaj, pa će se od njih razviti grane za popunu.Agroservis
Izvor: agronews