Рума је домаћин четвородневног Међународног скупа едукативног карактера о важности донаторства и трансплатације органа који је окупио, у Хотелу Борковац, дијализиране и трансплантиране пацијенте из Србије, Словеније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, Румуније, али и еминентне стручњаке у овој области медицине.
Организатор догађаја је Удружење бубрежних инвалида Сремска Митровица које покрива већи део Срема између осталог и пацијенте из наше општине.
На трансплатацију бубрега у Србији чека око 2.000 људи, а током 2022. године постигнут је апсолутни негативни рекорд, јер је извршена само једна трансплатација у земљи. Ове године ствари су покренуте на боље, па је тако до сада обављено 16 трансплатација, но, то је много мање од околних земаља које имају далеко мањи број становника.
Подршку у борби да се на виши ниво подигне свест о важности донорства органа пружила је и Општина Рума, а председница Алексанра Ћирић је у име локалне самоуправе пожелела добродошлицу свим учесницима.
„На нашој територији имамо око тридесетак суграђана који свакодневно иду на дијализу у Општу болницу у Сремској Митровици. Ми као Општина се трудимо да им обезбедимо све неопходне услове да добију медицинску услугу, купили смо санитетско возило Дому здравља са којим они превозе пацијенте на дијализу. Међутим, ми као друштво морамо говорити о важности донорства органа, јер је то пут за оздрављење људи који сада иду на дијализу. Недавно је суграђанин Лазар Чолић имао трансплатацију бубрега, желимо му брз опорак, добро здравље и дуг живот, али и он је морао на трансплатацију да иде у иностранство. Надамо се да ће у будућности то бити могуће у нашој земљи и заиста дајемо пуну подршку у раду угледним и еминентим стручњацима који су се окупили у Руми да дискутују о овој важној теми“, изјавила је председница Ћирић.
Данас су на конференцији говорили др Војислав Радосављевић (Министарство здравља); пуковник др Невен Вавић (ВМА); др Јелена Тадић Пилчевић (ВМА); др Саша Кнежевић (КЦС); проф др Ђорђе Ћулафић, гастроентеролог – хепатолог (Универзитет у Београду); др Даница Авсец (Eurotransplant, SLO) и Бране Томе (Sutra, SLO).
Др Саша Кнежевић, анестезиолог Кличничког центра Србије који обавља разговоре са породицама потенцијалних донатора и координише цео процес трансплантације у КЦС истиче да је циљ успоставити један систем који се више никад неће урушити и поклекнути.
„Морамо да оставимо нашој деци јак и стабилан систем да не морају да размишљају за 10 или 20 година да иду у иностранство због трансплатације и сакупљају новац по разним фондовима и да се муче по две деценије на дијализи. То је један циљ и хуман процес у свим нормалним земљама и ја се надам да ћемо то успети да успоставимо. Зато радимо на томе да се подигне свест народа да породице када изгубе неког свог најмилијег, када су у тим изузетно тешким ситуацијама, да се одлуче да помогну неком, да продуже нечији живот“, нагласио је Кнежевић.
Недовољна развијена свест људи о значају донирања органа има значајан удео у чињеници да велики број грађана Срема мора на дијализу, истакла је Виолета Србљанин, из Удружења бубрежних инвалида Сремске Митровице.
„Хуманост целог друштва је на испиту. Одлучили смо се да заједно на нивоу југоисточних европских земаља разменимо искуства и покушамо да што брже променимо на боље свест о томе да сваки донирани орган значи нови живот“, казала је Виолета Србљанин.
На годишњем нивоу у Словенији се изврши преко 100 трансплатација органа, 150 трансплатација ткива, а предавање на тему „Подизање нивоа свести јавности о даривању органа“ одржала је др Даница Авсец директорка „Словенија транспланта“.
Међународном скупу у Руми присуствује и велики број људи који чекају на трансплатацију. Звонко Варађанин из Кикинде већ 12 година чека позив за трансплантацију бубрега.
„Живот на дијализи је болница – кућа – болница, сваки други дан сам на дијализи по 4,5 сати. У Кикинди имамо среће да дијализа траје пола сата дуже него у другим дијализним центрима, то нам много значи, више се организам чисти, тај и следећи дан кад нисмо на дијализи можемо некако да функционишемо. Надам се да нећемо дуго бити на зачељу када је у питању трансплатација органа и да ћемо се врло брзо поново састати на неком наредном скупу као здрави људи“, рекао је Варађанин.
На данашњем скупу са темом „Трансплатација нам је једини спас“ било је речи о новој законској регулативи која се налази у скупштинској процедури, али и о томе која су акта на снази у Европи, али и Белорусији, у коју све чешће одлазе пацијенти из Србије на трансплатацију.
Извор: Општина Рума