Premijera predstave „Mikve“ po tekstu Hadar Galron u režiji Katje Pegan, gošće iz Kopra, biće 24. maja. U predstavi igraju: Silvija Križan, Emina Elor, Zia Figura, Judit Laslo, Livija Banka, Blanka Deneš, Gabriela Crnković i Lena Živanac. “Mikve” govori o položaju udatih žena u jevrejskoj zajednici. Komad je nakon praizvedbe naišao na različite reakcije, od odobravanja, do negodovanja u ortodoksnijim krugovima. Mikve je, inače, mesto ritualnog kupanja/pročišćenja na kojem se žene sreću I govore o svojim tajnama… Kostimograf će biti Tatjana Radišić, kompozitor Mirko Vuksanović a scenograf Voranc Kumar.
Rediteljka Katja Pegan direktorka je Gledališča Koper sa kojim Novosadsko pozorište, na različite načine, sarađuje već izvesno vreme, zapravo, otkako je pre nekoliko godina oko 150 koparskih zaljubljenika u pozorište u Ujvideki Szinhazu gledalo “Operu ultimu”. Rezultat te saradnje su razmene predstava: koparski “Alan Ford” i “Čelične magnolije” gostovali su pred prepunim gledalištem Novosadskog pozorišta a naši „Crni”, „Neoplanta” i „Piaf marš” igrani su sa uspehom u Kopru, na njihovom Letnjem festivalu. Nastavak saradnje ova dva teatra biće kroz projekat “Lepeza”, predstavu koju će po Karlu Goldoniju režirati Jaka Ivanc. Koparska premijera biće na njihovom Letnjem festivalu a novosadska u novembru, kao uvod u ovogodišnji festival Sinerdži.
Reč rediteljke i glumica…
Rediteljka Katja Pegan: „To je komad o ženama koje svoj strah drže duboko sakriven u ćutanju, strah koji pobeđuju kroz solidarnost i istinu, kad progovore o njemu. To je trenutak kada se oslobađaju i osećaja krivice koji ih izjeda, trenutak kojim, ujedno, najbolje pomažu i svojoj deci. „Mikve“ će biti predstava o ženama koje vole. Ponekad i previše.“, kaže Pegan i dodaje: „Oduševljena sam radom sa glumicama Novosadskog pozorišta. Neverovatno talentovane, osećaju sve nijanse teksta, jako brzo oživljavaju likove, brzo su ih zavolele a njihov ozbiljan talenat potvđuje činjenica to da su već sada postali ozbiljni advokati svojih junakinja. Pitala sam se u jednom momentu, da li je to meni uprava „podmetnula“ elitnu glumačku jedinicu Ujvideki Szinhaza.“
Glumica Silvija Križan, Šošana u predstavi: „Istina je da u mikvu ništa ne može da ostane tajna, ali bez obzira na to, moramo poštovati privatni život svih žena koje tu dolaze. Ako nisi u stanju to da uradiš, ne možeš ostati ovde”, kaže Šošana u komadu. Slično je ispovedanju u mojoj veri, samo što se ovde ne radi o sveštenicima, u ovom slučaju sveštenicama, nego o ženama koje nadziru ritualno kupanje. One na svojoj duši nose tajne. I tuđe, i svoje… Moja Šošana pokušava da ne pravi moralnu dilemu o tome šta čuje i vidi. Pokrije oči, uši i usta. Primorava sve da se striktno drži verskih zakona, ritualnog, spoljašnjih svojstava i ućutkuje očajne krike duše. Ovo je predivan tekst. Kako će to funcionisati na sceni – još uvek ne znam. Ali čitajući – to je istinsko pročišćenje.“
Glumica Elor Emina, Šira u predstavi: „Igram Širu. Hrabru ženu koja se tokom drame bori za pravdu i istinu. Šira nije Jevrejka i nije od rođenja deo ove ortodoksne jevrejske zajednice. Ona se priključila ovoj veri sa devet godina. Njoj su malo drugačije krojili veru u boga. Time ona brani stav slobodne volje. A slobodna volja ume da zakomplikuje život. A ume i da oslobodi. U komadu vidimo žene robinje koje nisu svesne svojih rešetki. U stvari, nekome više a nekome manje odgovaraju sopstvene ćelije.
Glumica Gabriela Crnković, Miki u predstavi: “Mihaela. Više voli kad je zovu Miki. Religioznost joj nije bliska, moglo bi se reći da je antiortodoksna. Pevačica. Liberalna, to se vidi i u njenom ponašanju i u načinu kako govori. Ne podnosi ograničenja, zakone, pravila. Sluša svoje srce. Sve će uraditi za ljubav. Tako ona stiže u mikve. Voli svog muža, koji se ne tako davno potpuno naložio na ovu ortodoksnu stvar i odbija da spava s njom sve dok se Miki ne pročisti.“
Glumica Terezia Figura, Hedva u predstavi: „Hedva – žena, žena političara u usponu, žena slavnog aktiviste. Spolja uvek doterana, prijatna, tiha, sve što radi- radi za porodicu, za dobrobit iste. Ali šta se krije iznutra? Monstrum, taj njen muž sa kojim živi, bije je iz dana u dan, puna je modrica koje skriva, puna je bola o kojem ne govori. Ta tiha patnja koja tinja u njoj postaje nesnosna. U mikve dolazi po ortodoksnoj dužnosti koju žena mora da ispuni. Tu svi vide te njene modrice, tu njenu patnju, ali niko se ne meša u živote drugih, niko se ne usuđuje da je uhvati za ruku, da je podrži u tom bolu, da je izbavi iz kandži monstruma. A onda se pojavi nova nadzornica u mikvu. Tako počinje novo poglavlje njenog života… Hedva je i žena naše današnjice. Ona je svaka od tih žena u crnim hronikama o kojima čitamo svakog dana. To je ona. Sve ih predstavlja. To je naša realnost, mnoge i dan danas treba da se suoče sa monstrumima u svojim domovima, a ne umeju, nemaju snage, nema pomoći da se izbave iz te situacije.”
Glumica Blanka Deneš, Tehila u predstavi: „Tehila. Devojka od devetnaest godina. Ima osećaj da ništa ne radi dobro. Kako bi ispunila očekivanja ortodoksne sredine – udaje se, iako je zaljubljena u drugog mladića, sa kojim ne može da bude zajedno zbog verskih propisa. Strašno se plaši fizičkog kontakta. Očekuje pomoć u mikvu. „Mikve” je prva predstava a Tehila prva uloga koju sam dobila u Novosadskom pozorištu.”
Glumica Judit Laslo, Esti u predstavi: “Nivo estrogena u krvi ume da bude prilično nestabilan. Pogotovo ako se skupi više od osam žena da bi pravilo pozorište. Srećom, ishod može da bude i pozitivan. Na primer, kada se smejemo jednoj rečenici ili nekoj gesti, onako kako samo žene to znaju. Ili se u suzama zagrlimo na bini, kad nas dirne neka scena. Ili kada samo sedimo na dvorištu, sunčamo se i nešto grickamo. Kako god bilo, rodila se predstava, uz pomoć pažnje, napornog rada, koncentracije, i naravno, uz malo ženske čarolije. Igram ulogu Esti. Možde je ona jedina u predstavi koja ne nosi neku tajnu ili tragediju. Barem ne u meri u kojoj ih imaju ostale žene. Beskrajno je jednostavna, možda malo priglupa ali ipak čistog srca, ona je majka šestoro dece. Voli da priča, najviše o sebi i o svojoj porodici. Žive skromno ali nju to ne sprečava da bude srećna. Radujem se što mogu da je glumim, nadam se da je i ona zadovoljna načinom na koji je igram.”
Glumica Banka Livia, Hindi u predstavi: ”Da li se razlikujemo, ili smo ravnopravni? Imamo li prava, ili privilegije? Misiju, ili plemeniti poziv? Žene, muškarci, ili samo ljudska bića? Zašto se na svakih sto godina traži odgovor na ova pitanja? Da li su nam ruke vezane tradicijom? Da li smo zarobljeni u svojim verskim propisima? Zakonima? Staležima, kojima pripadamo? Pitanja. Pitanja. Pitanja. Mikve!!! Ženske sudbine. Ljubavi. Strahovi. Tajne. Borbe. Suze i krici. Pitanja. Pitanja. Pitanja. Još što godina?“
Devojčica Lena Živanac, Elišva u predstavi: Eliševa je Hedvina kći, godinama ne priča. Najbolji se lekari bave njome, četo ide u mikve sa majkom. Ona nije bilo čija kći. Otac joj se Mojše Vaserštrumf.
Šta je mikve?
Mikve (hebr. Mikweh, מִקְוֶה ili מקווה — slova su napisana obrnuto, tj. kao u ogledalu), hebrejska reč koja znači „bazen” ili „zborište” vode. U judaizmu to je obredno kupatilo u kojem se nalazi bazen napunjen propisanom količinom vode čija je funkcija ritualno potapanje – ritualno pranje. Voda u mikvu mora biti „živa“. Mikve sa svojom živom i čistom vodom simbolišu početak sveta – voda je prethodila stvaranju kopna. Prirodne mikve predstavljaju vode dubljeg potoka, reke, jezera li mora. Prilikom naseljavanja jevrejske zajednice, mikve je jedan od prvih objekata koji se gradi, jer nema religioznog života bez njega. Ima prioritet nad izgradnjom sinagoge. Po jevrejskim propisima, zajednica koja nema sopstveno mikve – nema ni status zajednice. Mikve koriste žene posle menstrualnog ciklusa kao i posle porođaja, pre venčanja prvi put koriste i neveste a koriste ga i muškarci, takođe pre venčanja, šabata, praznika… Mikve se koristi i za „očišćenje“ posuđa pre prve upotrebe… Pre ulaska u mikve skida se odeća, nakit, šminka, lak za nokte, tj. svako strano telo koje nije deo osobe koja koristi mikve, peru se zubi, kupa se, pere i češlja kosa. Potapanje u mikve je sastavni deo rituala kada neko prelazi u jevrejstvo, čak se smatra presudnim u tom procesu. Posle uranjanja u mikve, osoba koja prelazi u judaizam smatra se Jevrejinom. Smatra se da je hrišćanski običaj krštenja – potapanja u vodu, potekao od ovog jevrejskog rituala.
You must be logged in to post a comment.