МИРОВИЋ ПУСТИО У РАД НОВУ ТЕХНОЛОШКУ ЛИНИЈУ У ФАБРИЦИ ЦЕМЕНТА „ЛАФАРЖ“ У БЕОЧИНУ

Председник Покрајинске владе Игор Мировић пустио је данас у рад нову технолошку линију у фабрици цемента „Лафарж“, инвестицију вредну 7,2 милиона евра и том приликом уручио овој компанији интегрисану дозволу за сва постројења на основу Закона о спречавању и контроли загађивања животне средине.

Компанија „Лафарж“ данас обележава и 180 година од постојања, део је светског гиганта „Лафарж Холцим Групе“, који у 80 земаља има 2.500 погона и запошљава 75.000 људи.

Честитајући јубилеј, председник Мировић казао је да отварање нове технолошке линије значи и искорак у повећавању удела обновљиве енергије у производњи цемента и бољој заштити и очувању животне средине.

„Од када је „Лафарж“ преузео ову фабрику емисија отровног гаса смањена је за 25 посто, што је од огромног значаја за Фрушку гору, али и за свеукупан развој наших најважнијих привредних потенцијала-развоја пољопривреде и производње здраве хране“, казао је председник Мировић.

Ова фабрика, подсетио је Мировић, значајан је сегмент великог инвестиционог циклуса који је у нашој земљи покренут у последњих неколико година, јер је управо цемент беочинске фабрике део брзе пруге Београд-Будимпешта, нових аутопутева, објеката „Београда на Води“ и многих других.

Наставићемо да реализујемо пројекте у општини Беочин, са акцентом на путну инфраструктуру, додао је Мировић.

„Нова технолошка линија Хлорни бајпас коју смо данас пустили у рад омогућиће квалитетнији процес производње клинкера а резултат ће бити смањење емисије угљен-диоксида за више од 20.000 тона на годишњем нивоу, казао је Димитрије Књегињић директор „Лафарж Србија“.

Историја најстарије цементаре на Балкану почела је 1839. године. Током готово два века постојања материјали произведени у беочинској цементари коришћени су за изградњу најзначајнијих објеката српског грађевинарства, попут хидроцентрале Ђердап, Авалског торња, Сава Центра и многих других.

Догађају је присуствовао и покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Владимир Галић.