Na teritoriji Vojvodine ima svega sedam pašnjaka koji su samoodrživi i na kojima stočari mogu napasati svoje stado od proleća do jeseni. To su najčešće površine pored reka. Suša je jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju oni koji održavaju pašnjake, ali i propisi, za koje u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su zastareli.
Pašnjak se najbolje održava ako na njemu pase stado, kaže Adam Bugar koji napasa oko sto grla rase hereford na pašnjaku u ritu Lukinog Sela kod Zrenjanina. Ostale agrotehničke mere danas stočari malo primenjuju, jer iziskuju dodatna ulaganja.
“Mere koje su još na snazi, a donešene su pre 40 godina, to je neko redovno đubrenje veštačkim đubrivima, kultivacija, košenje da se ne zakorovi, da se ne pošumi”, kaže Adam Bugar, stočar iz Ečke.
U Ministarstvu poljoprivrede pripremaju zakon kojim bi se regulisalo ko je odgovoran za održavanje pašnjaka. Najavljuju popis svih pašnjaka u Srbiji.
“Od iduće agroekonomske godine od 1. novembra ja očekujem jednu potpuno drugačiju situaciju, gde ćemo pašnjake potpuno staviti pod kontrolu. Država će njima kontrolisati preko lokalnih samouprava”, navodi Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
U zemljama u okruženju se sa mlečnog sve više prelazi na tovno govedarstvo na pašnjaku. Time se smanjuju troškovi, a sistemom krava-tele se omogućava da grlo brže stigne do kilaže koja mu je neophodna za početak tova. Pošto cena domaće junadi isključivo zavisi od izvoza, bitna su ulaganja u ovu oblast jer tržišta postoje.
“Nama će Turska uzeti pet hiljada tona sa mogućnošću da bude još dve hiljade tona. Naša šansa je Kina, kinesko tržište”, smatra Čedomir Keco iz proizvodne grupe “Agroprofit”.
U Vojvodini ima pašnjaka na oko 115 hiljada hektara. U postupcima vraćanja pašnjaka selima rešio se jedan problem, ali je nastalo niz novih. Pašnjački odbori u selima teško uspevaju da sačuvaju pašnjake od korovljenja ili od nelegalnog pretvaranja u oranice.
Izvor: RTS