Традиционални програм под називом „Инспирација жена“, који сваке године организује Културни о документациони центар Срба у Мађарској, и ове године је окупио бројну публику. Реч је о манифестацији којом се обележава Међународни дан жена, а овога пута то је учињено промоцијом књиге, као и изложбом накита и природне козметике у Српском културном центру у Будимпешти.
На самом почетку вечери, присутне је поздравила координаторка програма Диана Ђурић, а уметнички део програма почео је мултимедијалном промоцијом књиге „Век једне жене“, ауторке Живке Радовановић Лилике, уз пројекцију фотографија и звуке српске музике, коју је на флаути интерпретирала уметница Ана Краус, иначе уредница овог издања и ауторкина унука.
У име издавача, Никола Краус је вече почео речима рецезента Љубише Динчића. Пре скоро целог века, у малој вароши којој некада давно име беше Равно, започела је свој узбудљив и необичан живот, Живка Радовановић – Лилика. У центру Србије, у Ћуприји, одрастала је уз оца трговца, демократу и политичара. Када је отац оболео од туберкулозе, морала је да оде из куће још као девојчица, у породицу свог стрица где је била слушкиња. Ту је провела младост, а онда је наступио рат, очева смрт и сиромаштво.
Стицајем околности, али и својом разборитошћу, доспела је у елитне београдске кругове, а касније и до самог државног врха бивше Југославије. Интересантан живот и сплет околности које су је пратиле, свакако су део узбудљивог путовања које зовемо – живот. Само, она каже да се садржаји праве учешћем у њима и да тек тада можемо живети “пуним” животом. И, правила их је, и то не само себи. Оно што је у књизи веома занимљиво, али и поучно за свако време и сваког читаоца, су судбине људи и њихово преплитање. Када донесемо одлуку покрећемо целу лавину дешавања која нам окарактеришу животни пут. Она је свој пут записала и оставила укоричен, те можемо често да се враћамо поукама и порукама као одговорима на вечна питања – зашто смо овде, како даље и чему да стремимо? Буран живот, једне, како сама за себе каже, обичне жене, остао је записан у једном времену кога више нема. Но, њена исповест налази оригиналност у сваком времену, јер је искрена и аутентична.
Током вечери смењивале су се фотографије, музика и речи, тако да је публика сат времена уживала у овој мулимедијалној промоцији, а на самом крају присутнима се обратила и Ана Краус, која је будимпештанску публику упознала са током настајања ове књиге и њеним даљим путем.
Након промоције, у Галерији српског културног центра приказана је ревија етно накита, који чини саставни део српских ношњи са Косова, Пчиње и јужне Србије. Накит су носиле девојке из Српског ђачког дома „Никола Тесла“ из Будимпеште. О детаљима самог накита и његовој изради говорио је дипломирани етнолог Иван Терзић из Београда, аутор монографије „Народне ношње Срба“, која је пре извесног времена промовисана у Будимпешти. Том приликом, посетиоци овог пројекта могли су да виде различит и аутентичан накит који израђује Иван Терзић.
Како би све било у духу Дана жена, организатори су се потрудили да свака дама добије по неку ситницу, па су по струк руже свакој дами у име организатора, предали Предраг Мандић, Иван Видицки и Грга Олах. Вече је текло у пријатељској атмосфери уз дружење, шампањац и ћаскање посетилаца.