Plan je da se u naredne dve sedmice izlovi bar 20 tona ribe koja je preopteretila jezero Palić, ne ostavljajući životni prostor ostalim vrstama.
Na pet mesta u jezeru Palić članovi porodične ribarnice Kun iz Nemačke i njihovi saradnici iz Srbije, SZR „Izlov ribe Jovičin”iz Kovilja, pobacali su posebne vrške u jezero. Njima će iz jezera izloviti srebrnog karaša, poznatiju kao babušku, ribu koja je prenaselila jezero Palić i bukvalno ne dozvoljava drugim ribama i biljkama da dišu u vodi.
”Od ponedeljka je počeo sanacioni izlov koji možda u finansijskom smislu nije najveći, ali jeste jedan od najznačajnijih segmenata zaštite biodiverziteta jezera Palić u okviru programa koji finansira Nemačka razvojna banka”, kaže Ervin Molnar, rukovodilac projekta.
Izlov babuške smatra se sanacionim izlovom, jer ova riba čini 95 odsto ribljeg fonda u jezeru i procenjuje se da u vodi ima oko 160 tona babuške. Pre tri godine prvi put je, upravo sa ribarnicom Kun, urađen prvi pilot projekat da bi se utvrdilo kako je najbolje uraditi sanacioni izlov. Odabrane su vrške koja imaju „krila” širine do 150 metara i one ”uvode” ribu u vršku bez upetljavanja, a po jednoj vrški izlovi se između 300 i 400 kilograma ribe.
Kako je objasnio i Vinko Tamaš iz preduzeća ”Palić–Ludaš”, koje je staralac nad jezerom, kod prvog sanacionog izlova izvađeno je oko 16 tona ribe, to jest deset odsto ribljeg fonda. Plan je da ove godine tokom dvonedeljnog izlova iz jezera uklone između 20 do 30 tona ribe i da se za još oko 20 odsto smanji fond babuški. Kroz kontinuirane akcije u naredne dve godine trebalo bi da se izlovi 100 tona babuški. Pošto su analize pokazale da je riba zdravstveno ispravna, biće data ZOO vrtu na Paliću, ali i drugim korisnicima.
Peti dan izlova doneo je i prvi trofej, dr Gec Kun, iskusni stručnjak koji se godinama bavi selektivnim tehnikama ribarenja, pokazuje štuku dugačku bar 80 santimetara koja je tog trenutka izvučena iz vrške. „Imamo ovde pravu senzaciju. Pre tri godine nalazili smo sasvim male, a ova štuka je dobar znak za jezero, jer ona jede babuške”, kaže Kun.
Riba je odmah vraćena u vodu. Sve ribe osim babuške se beleže po vrsti i vraćaju u jezero, dok se izlovljene babuške precizno mere. Nasumice, iz te gomile riba, Joakim First, hidrobiolog i međunarodni ekspert koji je za Nemačku razvojnu banku i pisao deo projekta koji se odnosi na očuvanje biodiverziteta Palića i Ludaša, izdvaja babuške i meri njihovu dužinu i širinu, što je potrebno radi uvida u stanja ribljeg fonda.
Babuška nije dobra za Palić, jer jede zooplanktone, koji su u lancu ishrane „dobri planktoni”, pošto se hrane fitoplanktonima, mikroorganizmima koji zamućuju jezersku vodu i boje je u zeleno. Zbog toga je pojava smuđa i štuke znak da se poboljšava kvalitet vode u jezeru, posebno štuke koja lovi na vid, što govori da se povećava i prozirnost vode, objašnjava nam Gabor Mesaroš, biolog angažovan na projektu.
Izvor: Politika