У Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, у уторак, 14. маја 2019. представљена је књига „На путу истине и љубави” приређивача и преводиоца Александра Мирковића.
Наслов књиге је стих Ивана Буњина, а књига садржи избор и препеве дванаест руских песника: Фјодора Тјутчева, Афанасија Фета, Аполона Мајкова, Владимира Соловјова, Димитрија Мерешковског, Зинаиде Хипиус, Ивана Буњина, Марине Цветајеве, Владимира Набокова, Николаја Заболоцког, Арсенија Тарковског (оца познатог режисера) и јеромонаха Романа Матјушина (рођеног 1953).
Поздрављајући публику, професорка др Маја Стокин је рекла да овај занимљив избор чини поезија 12 руских песника, од којих су неки познатији по прози, неки су добитници Нобелове награде попут Буњина, а да је, нпр. Мерешковски био осам пута номинован за Нобелову награду. Такође је нагласила да су се неки песници познавали и дружили попут Тарковског, Заболоцког и Цветајеве. Многи се нису срели а заједничко за све песничке судбине су бројна искушења на њиховом стваралачком и самоспознајном путу.
– Да би песма пропевала код преводиоца, неопходно је да и њега самог оваква поезија додирне и да у њему одјекну стихови песника – нагласила је проф. Стокин и додала да – тек ако се сусретну на истом путу, боготрагалачком, могуће је потпуно разумевање међу њима.
О књизи је говорила др Марија Јефтимијевић Михајловић, песникиња, критичарка и есејисткиња, писац предговора за ову књигу, запослена на Институту за српску културу. Она је рекла да ова књига има част и срећу да свој животни пут почне управо из овог храма културе и образовања – најстарије гимназије у Србији.
Сем хронолошког реда, овакав избор песника и песама др Марија окарактерисала је логиком вишег реда да је (по Жуковском) „поезија бог у светим сновима земље”.
– Ова књига јесте савремена али је и свевремена – нагласила је она – јер је избор направљен према једној идеји. И зато ово јесте избор, а не антологија. Овакве књиге су допуна антологијама јер садрже неке песме које антологичар није успео да унесе… Оваквом књигом читалац има могућност да пропутује не само кроз свет руске поезије, него и кроз свет руске културе и свет руске духовности. А после таквог пута, он више никада није исти, зато што онај, ко једном крене путем истине и љубави, он је већ на путу преображења. А то и јесте смисао уметности!
Александар Мирковић, преводилац и приређивач овог песничког избора истиче да је свака „књига дело чуда и труда”. Да се чудо десило, јер препеви су нове исте песме, које код преводиоца пробуде исте мелодије и слике и тиме привуку речи потребне да се отелове у новом језику… Парафразирајући песника Симовића, Мирковић истиче да поезији није место на полици или писаћем столу историчара или теоретичара књижевности, него у коферу прогнаника, крај јастука тешког болесника, у ћелији крај робијашке порције, у рову умирућег војника. Поезији је место свуда где се врши преображај!
– Ми, људи који верујемо у поезију, на неки волшебан начин се препознајемо, и као првобитни хришћани окупљамо у мале заједнице сродства по избору које је – духовно сродство. Јер, само у заједници са духовним сродницима ми можемо расти. Семе које падне на тло које га не прихвата, тешко ће изнићи!
Стихове на руском и српском језику говориле су ученице Карловачке гимназије Елена Лермајер, Уна Томић, Стефани Рикова, Валентина Салак, Милица Мушицки и Катарина Јерковић. Након представљања, заинтересовани су могли да купе ово дивно издање „На путу истине и љубави”, било себи за душу – било ближњему на дар.
Текст и фотографије: В. Раонић;
You must be logged in to post a comment.