НАЦИОНАЛНИ РАЗНИК РУСИНА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ – НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У РЕПУБЛИКИ СЕРБИЇ

НАЦИОНАЛНИ РАЗНИК РУСИНА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ – НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У РЕПУБЛИКИ СЕРБИЇ

Национални празник Русина у Републици Србији обележава се на данашњи дан, 17. јануара када се сећа на значајан догађај из 1751. године када је Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Војводини и Србији. Зато је тај датум одабран за Национални празник Русина у Републици Србији, а одлуку о означавању Празника је донео други сазив Националног савета Русинске националне мањине 2007. року, а трећи сазив Совита, три године касније одлуку о свечаној песми Русина у Сербији „Браћо Русини”. Одлуке су донешене на основу Закона о заштити права и слобода националних мањина у Србији.

ОВЕ ГОДИНЕ ДОМАЋИНИ ЋЕ БИТИ ШИЂАНИ 

Већ 2008. године, годину дана по одлуци организована је прва Централна свечаност за Национални празник Русина Републике Србије. Одржана је у Новоме Саду и од тада се сваке године одржава у другом месту где живе Русини. Ове године домаћин Централне свечаности, која је бити одржана сутра, у суботу 18. јануара, биће Шиђани. Свечаност ће почети са Архијерском Службом Божијом у гркокатоличкој цркви Преображење Господње у Шиду у 17 часова. Затим, у 18.15 часова у просторијама КПД „Ђура Киш” посетиоци ће моћи да пробају разна русинска народна јела, а у 19 часова у голу Општине Шид ће бити изложба слика и фотографија. Означавање 13. Националног празника Русина биће завршено са Свечаном академијом која ће почети у 20 часова у Културно-образовном центре у Шиду.

ПРАЗНИК ЈЕ ОБЕЛЕЖЕН И У ЂУРЂЕВУ И ГОСПОЂИНЦИМА 

Поред Централне, у скоро сваком месту где живе Русини у Србији, због празника се одржавају уприличени програми. Тако је данас, 17. януара у Ђурђеву на два места био свечани програм, у Господђинцима на једном, а сва су почела са Химном Републике Србије и Свечаном песмом Русина у Републици Србији.

Означавање Празника почело је са програмом ђака у Основној школи „Јован Јовановић Змај” и децом из Предшколске установе „Ђурђевак” у холу ОШ. Они су играли русинске народне игре, рецитовали су и певали на русинском језику и такмичили се у Квизу ѕнања о русинској култури, традицији и историји који је био својеврсно представљање Русина публици. Програм је завршен са коктелом на које су били понуђена русинска народна јела које је за ту прилику припремила Јоска Баљинт из Ђурђева.

Мало пре дванаест сати, исти дан почело је традиционално постављање три заставе – Републике Сербије, Автономне покрајине Војводине и русинске заставе са гербом на три објекта у центру Ђурђева, на зграду Општине Жабељ, Русинску школу и Културно-уметничко друштва „Тарас Шевченко” где је после тога одпочела свечани програм. У програму су учествовали чланови више секција Друштва који су читали и рецитовали стихове русинских писаца, оркестар је одсвирао више русинских народни песама, а Јаким Харди је прочитао реферат о историји Русина, о њиховом досељавању, значајним догађајима и датумима. Исти програм којем су се прикључили ђаци госпођиначке Основне школе „Жарко Зрењанин” који уче русински језик у својој ОШ, одржана је у просторијама Месне заједнице Госпођинци у Госпођинцима. Сви ђаци су рецитовали на русинком језику.

 

За војвођанске.рс : С. Саламун

 

НАЦИОНАЛНЕ ШВЕТО РУСНАЦОХ У РЕПУБЛИКИ СЕРБИЇ 

Националне швето Руснацох у Републики Сербиї ше означує на нєшкайши дзень, 17. януар кеди ше здогадує значней подїї зоз 1751. року кед Франц Йозеф де Редл, совитнїк царици Мариї Терезиї и администратор Кральовско-державного Бачкого дистрикту у Зомборе подписал перши урядови документ – Контракт о насельованю 200 руских грекокатолїцких фамелийох на тедишню пустару Вельки Керестур. Бул то официялни початок нєшкайшого Руского Керестура, найстаршого, найвекшого и найпознатшого места Руснацох у Войводини и Сербиї. Прето тот датум вибрани за Националне швето Руснацох у Републики Сериї, одлуку о датуму означованя Швета принєсло друге зволанє Националного совиту Рускей националней меншини 2007. року, а треце зволанє Совита, три роки познєйше одлуку о шветочней шпиванки Руснацох у Сербиї „Браца Русини”. Одлуки принєшени на основи Закона о защити правох и шлєбодох националних меншинох у Сербиї.

ТОГО РОКУ ДОМАШНЇ БУДУ ШИДЯНЄ

Уж 2008. року, рок по одлуки орґанизована перша Централна шветочносц з нагоди Националного швета Руснацох РС. Отримана є у Новим Садзе и од теди ше каждого року отримує у другим месце дзе жию Руснаци. Того року домашнї Централней шветочносци, котра будзе отримана наютре, на соботу, 18. януара, буду Шидянє. Шветочносц почнє з Архиєрейну Службу Божу у грекокатолїцкей церкви Преображеня Господнього у Шидзе на 17 годзин. Потим, на 18.15 годзин у просторийох КПД „Дюра Киш” нащивителє годни коштовац руски народни єдла, а 19 годзин у голу Општини Шид вистава малюнкох и фотоґрафийох. Означованє 13. Националного швета Руснацох будзе закончене зоз Шветочну академию котра почнє на 20 годзин у Културно-образовним центре у Шидзе.

ШВЕТО ОЗНАЧЕНЕ И У ДЮРДЬОВЕ И ҐОСПОДЇНЦОХ 

Попри Централней, у скоро шицких местох дзе жию Руснаци у Сербиї, з нагоди швета ше отримує пригодни програми. Так нєшка, 17. януара у Дюрдьове на двох местох отримана святочна програма, у Ґосподїнцох на єдним, а шицки одпочали зоз Гимну Републики Сербиї и святочну писню Руснацох у Републики Сербиї.

Означованє Швета почало зоз програму школярох зоз Основней школи „Йован Йованович Змай” и дзецми зоз Предшколскей установи „Дюрдєвак” у голу ОШ. Вони танцовали руски танци, рецитовали и шпивали на руским язику и змагали ше у Квизу знаня о рускей култури, традициї и историї котри бул свойофайтове представянє Руснацох присутним на програми. Програма закончена зоз коктелом на котрим понукнути рижни руски народни єдла котри за тоту нагоду пририхтала Йоска Балїнт зоз Дюрдьова.

Дакус пред дванац годзин, исти дзень почало традицийне поставяньом трох заставох Републики Сербиї, Автономней покраїни Войводини и рускей застави зоз гербом на три будинки у центре Дюрдьова, на будинок Општини Жабель, Рускей школи и Културно-уметнїцкого дружтва „Тарас Шевченко” дз после того одпочала святочна програма. У програми участвовали члени вецей секцийох Дружтва котри читали и рецитовали стихи наших поетох, оркестер одграл вецей руски народни шпиванки, а Яким Гарди пречитал реферат о историї Руснацох, о їх приселєню, значних подїйох и датумох. Иста програма котрей ше приключели школяре з ґосподїнскей Основней школи „Жарко Зренянин” котри виучую руски язик у своєй ОШ, отримана у просторийох Месней заєднїци Ґосподїнци у Ґосподїнцох. Шицки школяре рецитовали на руским язику.  

 За войводянски.рс : С. Саламун 

 

 

Author Image
С. Саламун
%d bloggers like this: