Иако живимо у двадесет првом веку и производња хране у развијеним земљама одвија се по принципима високих технологија, на нашим ораницама присутно је константно понављање истих грешака у агротехници ратарских култура.
Међу погрешним потезима који се могу уочити на нашим њивама су спаљивање биљних остатка након жетве/бербе, изношење стајњака на парцелу и остављање незаораног у дужем временском периоду, погрешна примена НПК ђубрива.
Спаљивање жетвених остатака: И пред бројних апела, када се заврши жетва стрних жита, са многих њива запажа се дим, који говори о томе да већина пољопривредника и даље уклањање жетвених остатака са њиве врши спаљивањем. Спаљивање стрништа има низ негативних последица које доводе до дуготрајног деградирања земљишта, нарочито ако се изводи сваке године. Паљењем се развијају високе температуре, чиме се површински слој земљишта претвара у пепео и прашину, коју односе ветрови и спирају кише, тако да нестаје слој најважнији за доношење рода у наредним годинама.
Паљењем се убијају сви живи организми земљишта (кишне глисте, микроорганизми) који имају незаменљиву улогу у исхрани биљака преводећи биљна хранива из ђубрива у облике приступачне биљкама, врше разлагање органских материја земљишта. Паљење стрништа нема ни једну корисну сврху и само иде на штету пољопривредним произвођачима. Зато је боље одмах након жетве биљне остатке заорати, тј. обавити љуштење стрништа. Код различитих усева остаје доста велика маса.
Код пшенице остаје 5-7 т/ха сламе, кукуруза 8-12 т/ха кукурузовине, сунцокрета 4-6 т/ха стабљике, соје 3-5 т/ха. Веома је корисно њихово заоравање, јер се на тај начин се земљишту враће један део оно што је из њега изнето приносом. Заоравањем се повећава садржај хумуса у земљишту и повећава садржај најважнијих биљних хранива.
Жетвени остаци поред органске материје садрже и значајну количину минералних материја. Слама жита садржи 0,2-0,8% азота, 0,09-0,2% фосфора и 0,4-1,7% калијума. Кукурузовина и остаци сунцокрета јако су богати калијумом, док зрнене легуминозе садрже велике количине азота (0,5-0,7%), као и калијума и кацијума. У циљу елимисинисања азотне депресије пре заоравања препоручује се додавање азотног ђубрива, првенствено УРЕЕ, и то 0,7 кг на сваких 100 кг суве масе. За ову сврху могу се користити и течни стајњак и осока.
Неправилна примена стајњака: Изношење стајњака обавља се при хладнијем времену, облачном, без ветра. Након његовог растурања на парцели потребно га је одмах заорати. Код нас постоји лоша пракса да се стајњак износи на парцелу и оставља у мањим гомилама више дана, недеља, па и месеци, што има за последицу његово брзо сушење и велике губитке у азоту. Такође, по кишном времену део хранива испира се у земљиште испод гомилице, тако да се тај део добро нађубри и касније током вегетације виде се места где су лежале гомилице, јер су та места бујнија, гушћа и усев спорије сазрева.
Ако се одмах не заоре губици у хранивима су велики и сваки дан одлагања његовог заоравања доводи до смањења његове вредности. Одмах заоран стајњак има вредност 100 %, заоран после 3 дана вредност му се смањује за 20 %, после 9 дана за 30 %, а уколико се остави да лежи преко зиме тако заоран стајњак има за 50 % мању вредност.
Свако одлагање заоравања стајњака има за последицу велике губитке у хранљивим материјама, и то након 24 сата до 30 %, након 4 дана 56 %, а након 3 месеца и до 60 %, а што за крајњи резултат има смањење приноса које може да износи и 50 %.
Неправилно ђубрење: Употреба ђубрива у биљној производњи је важна и незаобилазна мера. У односу на друге мере 50 % више утиче на принос гајених биљака. У укупним трошковима биљне производње учествује са око 30 %. Због свега тога, ђубрењу се мора посветити велика пажња. Међутим, у нашој земљи већина произвођача ђубрење обаља напамет, произвољно, на основу искуства или навика.
Да би ова мера била корисна, како са аспекта економичности саме производње, постизања високих и квалитетних приноса, тако и са аспекта заштите екосистема, мора се обављати на прави начин.
Најчешће грешке које праве наши пољопривредници везане су за време и начин примене ђубрива. Време примене ђубрива најчешће се одређује према особинама биљних хранива која се уносе ђубрењем.
Редак је случај да пољопривредни произвођачи у Колубарском округу приликом основне обраде земљишта уносе фосфорна и калијумова ђубрива. Фосфор и калијум у земљишту су веома слабо покретни.
Од грануле ђубрива крећу се највише 5 цм, а на тежим земљиштима и мање. Зато је потребно да се одређена количина НПК ђубрива (1/3 до 1/2) заједно са стајским ђубривом, заоре на одређену дубину (25 до 30 цм) како би се довела у зону кореновог система, одакле их биљке могу усвајати. Ђубрење у основној припреми земљишта за јаре усеве у највећем броју случајева обавља се јесењим и зимским месецим. За јаре усеве (кукруз, соја, сунцокрет) потребно је користити формулације ђубрива са нижим садржајем азота, нпр. Еликсир (НПК 5:10:15; 8:15:15; 7:20:30; 8:16:24; 8:24:24; 6:12:24 и др.), Фертил (НПК 9:15:15; 5:16:24; 5:24:16; 5:15:30; 8:16:24; 8:26:26 и др.), Yара (НПК 6:12:18; 8:16:24; 5:5:18; и др.). Преостала потребна количина фосфора и калијума, као и део азота уноси се у земљиште у пролећним месецима са предсетвеном припремом земљишта.
Приликом основне обраде земљишта за озиме усеве уноси се 2/3 до целокупне потребне количине фосфора и калијума и 30-40 % потребне количине азота. Међутим, у неким условима са истим ефектима ове количине НПК храниива могу се применити и у предсетвеној припреми земљишта, доке се преостали азот уноси прихрањивањем.
За ђубрење у основној обради или приликом предсетвене припреме користе се формулације са вишим садржајем азота нпр. Еликсир (НПК 15:15:15 и др.), Фертил (НПК 10:10:20; 15:15:15 и др.), Yара (НПК 12:12:17; 14:10:20; 5:5:18; 15:15:15; 16:16:16 и др.).
Извор: Домаћинска кућа