Od kako smo se mi Srbi doselili u ove krajeve, bilo je u nas pojedinih velikih i plemenitih lјudi, koji su uviđali da naš narod treba da napreduje u prosveti, znanju i kulturi kako bi se održao, da ne utone u “more tuđinstva”, i da je jedino znanje u stanju da razvije i umnoži snagu našeg naroda, da se ne zatre, nego da procveta. Prosveta u narodu podiže dobre škole, širi znanje i kulturu i uče narod da čita i piše,a samim tim i knjige da čita. Srpski trgovci, osobito oni imućniji, koji su se obogatili svojim trudom, radom i štednjom, odlikovali su se vazda velikom lјubavlјu prema prosveti i kulturi svoga naroda. Mogao bi pomenuti u ovom tekstu mnoge naše znamenite i imućne trgovce i rodolјube, koji su o svom trošku izdavali knjige i revnosno ih rasprostirali među narodom. Zavirite samo u čitulјu dobrotvora srpskih gimnazija, pa će te videti da su najviše prilagali i pomagali srpski trgovci. Neumrlinaš Dositej Obradović, pa onda Milovan Vidakovići drugi srpski spisatelјi, kao siromašni lјudi ne bi mogli izdavati svoje knjigei prosvećivati svoj narod, da ih nisu pomagali imućni dobrotvori. Mi, potomci tihdobrotvora, treba da urežemo imena i dela njihova u naša zahvalna srca, da im odajemoslavu i hvalu, sa kolena na koleno, i da se ugledamo na njih, te da i mi živimodva života kao i oni. Jedan smrtni svoj, a drugi besmrtni, svojim dobrim delima.
U prvi redtih velikih i slavnih lјudi u našem narodu, dobrotvora, kojima je Tekelija bio zvezda vodilјa i koji je prvi ozbilјnije pokrenuo to zadužbinarstvo u našem narodu, stojina jednom od prvih mesta i Jovan Trandafil, građanin i trgovac novosadski, kojije ogromnom darežlјivošću, zajednički sa svojom plemenitom suprugom, Marijom Trandafilrođ. Popović, zavetovao veliki Fond, da se iz njega školuju siromašni i daroviti učenici, pa je ustanovio Fond za potporu Saborne crkve u Novom Sadu, Fond za pomoć siromašnih udavača, Fond za pomaganje udovica, Fonda za pomoć osirotelih trgovacai zanatlija i na kraju znatnu godišnju pripomoć varoškim bolnicama u Novom Sadu, Osijeku i Somboru. Ovi plemeniti zaveštaji ostavlјeni u zemlјi i u kućama, vredeli su u najmanju ruku ondašnjih 300,000 forinti i zaista je to vredna zadužbina dostojna plemenitih srca Jovana i Marije Trandafil.
Jovan Trandafil rodio se 1799. godine u Brašovi, u Erdelјu, a umro je 1862. godine u Novom Sadu. Otac mu se zvao takođe Jovan. U mladosti je je Jovan izučio za trgovca, u Temišvaru,u radnji trgovca Mihajlovića, potom je bio duže vreme u trgovini Jankovića, velikog bečkog kupca. Pošto je, više od 20 godina boravio van postojbine, dobro ispekao trgovački zanat, vratio se u svoje rodno mesto Brašov, otvorio sebi radnju i trgovao neko vreme. Zatim, našom srećom, doselјava se u Novi Sad, ovde se uortači sa Hadži Kirom Nikolićem, tečom svoje kasnije supruge, gospođe Marije. Trandafil je kao vredan, poduzetan i sposoban trgovac, ubrzo razgranao svoju radnju. Sretan u svom poslu,nije rastočio blago kojim ga je Bog blagoslovio, i njegov trud i napor, nego je čuvao svoj imetak i štedeo. Kad god je trebalo da se pomaže crkvi i školi, ali i siromašnima i nevolјnima, tu je Jovan Trandafil bio uvek milostiva srca i izdašne ruke.
Marija Popović je rođena decembra 1814. (negde stoji 1816) godine u cenjenoj i bogatoj porodici grčkog porekla. Novosadska Pašićeva ulica se u XVIII veku zvala Ćurčijska, po zanatlijamakoje su tu držale radnje, a među njima su bili i Marijini, Popovići. Kada prođetetuda, na uglu ove i Grčkoškolske ulice, videćete njenu rodnu kuću koja se zvala“Kod ikone“, jer se na fasadi nalazila ikona Sv. apostola Petra i Pavla.U nju se Marija vratila kada je postala udovica, a tu je i umrla. Kao i sve devojčiceiz uglednih kuća u to vreme, učila je „slova, račun, Bibliju i ručni rad“.Znalo se još da joj je odlično išlo sve što ima veze sa ekonomijom, što se moglopripisati i genima, ali i da je dobro govorila nemački jezik. Roditelјi su joj ranoumrli, pa je brigu o njoj preuzeo rođak Hadži Kira Nikolić. Zbog toga se u mladostipotpisivala njegovim prezimenom, ali je vrlo brzo u zvaničnim dokumentima postala- Trandafil. Imala je samo 16 godina kada ju je staratelј, ne tražeći njen pristanak, udao za trgovca iz Erdelјa. I on i Jovan Trandafil su shvatili taj brak kao unosan posao. Mladoženja je dve decenije bio stariji od mlade, tako da je dobio ne samo mladu ženu, nego i miraz kojim je mogao da proširi trgovinu krznom i pravo da senastani u Novom Sadu. Platio je taxam concivlitatis i postao slobodan građanin, stekavši mogućnost da tu trguje pokrovcima i erdelјskim suknom.
Za vojvodjanske.rs piše Zoran Knežev
Nastavak priče pročitajte u knjizi „Novi Sad prošlost u pričama“… koju možete poručiti putem meila: zoranknezev@gmail.com …ili na broj telefona 064/1258337
You must be logged in to post a comment.