Evangelistička crkva u Kulpinu smeštena je u samom centru, a nekada se na tom prostoru nalazio prvi kaštel, sličan čuvenom dvorcu porodice Dunđerski. Upravo zbog te činjenice ova crkva nalazi se pod državnom zaštitom. Nedeljom se u ovom zdanju održava liturgija, te se unutar crkve okupljaju mahom stariji građani. Ovog nedeljnog jutra, članovi redakcije Vojvođanskih vesti sa geografskim poreklom, krenuli su put Kulpina kako bi i sami prisustvovali ovom činu i uverili se u njegovu posebnost.
Zaista, ulazak u crkvene prostorije nam je ulio određenu dozu mira i spokoja. Liturgija je protekla u lepoj atmosferi, dok su prisutni u jedan glas pevali pesme na slovačkom jeziku, nakon kojih bi slušali sveštenikovu propoved.
Narod koji se ovde okuplja svake nedelje, svedoči o tome da prave vrednosti još uvek nisu nestale. Nakon završene liturgije, sačekali smo sveštenika Jaroslava Javornika, kako bismo popričali sa njim i pokušali da shvatimo crkvene običaje, kulturu i istoriju slovačkog naroda.
− Planirao sam da studiram geografiju, išao sam u gimnaziju u Bačkom Petrovcu, a onda sam u trećoj godini osetio taj poziv i na završnoj godini sam znao da ću najverovatnije upisati studije teologije u Bratislavi − sveštenik počinje razgovor, odmah nam stavljajući do znanja zbog čega je i kada izabrao crkveni put za svoj životni poziv. − Već je šesta godina kako sam u Kulpinu − govori nam Jaroslav.
Jaroslav Javornik ima dvoje dece i suprugu koja se bavi stomatologijom, a prva parohija bila mu je u Hajdučici. Tamo je služio 12 godina, a za to vreme sa tamnošnjim stanovništvom uspeo je da sagradi crkvu vrednu 150.000 evra. Govoreći o tom poduhvatu, Jaroslav sa ponosom kaže da su divni ljudi, njihova posvećenost i dobrota najzaslužniji za izgradnju crkve, kako on kaže, nalik ovoj u Kulpinu.
− Baš mi je drago da su ljudi bili tako divni i da su u tako maloj parohiji to uspeli. Bitno je da većina hoće to da završi. Tamo je bio veliki božiji blagoslov jer je bilo mnogo divnih ljudi koji su odrasli u Hajdučici, a koji su bili direktori i na visokim funkcionerskim pozicijama. Odlazili smo da pitamo da li mogu nekako da pomognu, a nama su svugde vrata bila otvorena, tako da smo sagradili crkvu, od temelja pa do krsta. Mnogi ljudi koji su bili, pa i predsednik opštine i inženjeri koji su se razumeli u te stvari, nisu mogli da veruju da za 150.000 evra može da se sagradi crkva – sa zadovoljstvom se priseća Jaroslav Javornik.
Sveštenik kaže, da će se 2029. godine navršiti 150 godina od postojanja kulpinske crkve. On sa velikim entuzijazmom govori o tome, smatrajući da bi već sada trebalo da se počne sa prikupljanjem novčanih sredstava, kako bi crkva na kojoj ima mnogo toga da se popravi, bila spremna za taj svečani momenat.
Iako sa entuzijazmom govori o renoviranju crkve, sveštenik nije najponosniji na činjenicu da mladi napuštaju ovu državu, samim tim napuštajući i parohiju. − Zemlja je vraćena crkvi, ali su ljudi otišli, a to predstavlja pravi paradoks – priča nam Jaroslav. − Mene mnogo puta okrivljuju jer podržavam naše mlade ljude da odu, ali ti ljudi koji odlaze mi često dolaze i govore kako nemaju od čega da žive. Ja imam dva sina i razmišljam kako bih se osećao kada bih svom sinu morao da kažem da nemam – iskren je Jaroslav.
Prema sveštenikovim rečima, saradnja ove crkve sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu je veoma dobra. – Mislim da je do sada uvek bila, a i trenutno jeste odlična saradnja. Imali su sluha za nas, u skladu sa svojim mogućnostima i svim tim fondovima koji postoje. Ne bismo mogli da kažemo da nisu pomagali, svake godine pomažu i uvek je tu određena suma, a biskup zna gde je ta pomoć najpotrebnija – govori nam Javornik.
Za kraj razgovora sveštenik se dotakao odnosa slovačkog i srpskog naroda, za koji kaže da nikada nije bio problematičan, već naprotiv, veoma dobar. − Mi smo ponosni što smo ovde 270 godina i uvek smo sa bratskim srpskim narodom imali lep odnos. Kada je ova teritorija pripadala Mađarskoj, uvek je bilo teških situacija – iskreno zaključuje Jaroslav Javornik.
Završivši razgovor, sveštenik nam je pokazao i deo crkvenog dvorišta u kome se nalaze košnice sa pčelama zahvaljujući kojima proizvodi kvalitetan med. Što se nas tiče, posredstvom ove posete uspeli smo da saznamo nešto više o samoj kulturi i istoriji slovačkog naroda, ali smo, takođe, probali i fenomenalan med, te se vrlo zadovoljni i puni utisaka vratismo u Novi Sad.
Za vojvodjanske.rs piše : Aleksandra Mišković
p.s. Naša saradnica Andrea Emma Speváková je na godišnjem odmoru, tako da smo uskraćeni za prevod teksta na Slovački jezik. Želimo joj prijatan odmor i brz povratak na posao.
You must be logged in to post a comment.