NEMOJ BITI TAJ L1K

Juče 03. februara u tržnom centru „Big“, od podne pa do 15 časova bilo je „opsadno“ stanje.

Drugim rečima bilo je javno potpisivanje knjige „NEMOJ BITI TAJ L1K“ autora Milana Inića.

Stariji čitaoci verovatno ni ne znaju o kome je reč, dok mlađa populacija uglas viče „YASSERSTAIN“!

Sin me je zamolio da ga odvezem do tržnog centra „Big“, a kiša je pljuštala kao iz kabla. Pristao sam, ali i iz radoznalosti, da budem tamo i propratim događaj o kome su brujale društvene mreže prethodnih dana.

Naravno, stigli smo pola sata pre početka zakazanog termina, jer verovali smo da ćemo biti među prvima u redu za potpisivanje knjige.  Ali po onoj staroj narodnoj: „Verovanje, ludom radovanje!“

Ispostavilo se da je ogromna popularnost mladog jutjubera rezultirala gužvom u tržnom centru „Big“.

Ispred stola i improvizovane bine predviđene za potpisivanje knjige, tiskalo se na stotine dece, koja su već formirala red i čekala svog idola.

Dok mi je dete strpljivo stajalo u redu sa knjigom u ruci, ja sam malo prošetao „Bigom“ i napravio par fotki, da bi čitaocima Vojvođanskih, dočarao bar delić subotnje  atmosfere iz tržnog centra „Big“.

Nakon kratkog uvoda, za one koji ne znaju o kome je reč, Milan Inić je srpski jutjuber poznat po svom kanalu „YASSERSTAIN“, na kome ima preko pola miliona sabskrajbera. Već osam godina snima skečeve sa svojom ekipom, a među njihove najpoznatije serijale ubrajaju se „Nemoj biti taj L1K“, „Zbog sira“ i „5 stvari“. Rođen je 27. decembra 1994. u Novom Sadu, gde trenutno živi i studira na Akademiji umetnosti.

Predstavljanjem pisanog izdanja njegovog serijala „NEMOJ BITI TAJ L1K“, Milan Inić je započeo karijeru pisca. Serijal je zabavno-edukativnog karaktera i namenjen predškolskom uzrastu, mada prate ga i starija deca, eto recimo i školarci. Da upotrebim reči iz njegovog slenga – Oke, i njihovi roditelji.

Verujem da u ovoj knjizi ima ponešto za svakoga.
Milanu želimo uspešnu karijeru, i sugerišemo da sledeći put skrene pažnju organizatorskom obezbeđenju, da organizuju kolonu po dva „fana“ i tako dolaze na red za potpis, a ne kao juče da se napravi gužva da i pored članova obezbeđenja uskaču preko reda i remete potpisivanje knjige.

Nakon dva i po sata strpljivog čekanja dete mi je dobilo potpis i selfić sa „Yasserstainom“, taman da krenemo kući na ručak!