НОВИ ПРОГРАМ УЧЕЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ

Уведени су програми „А” и „Б” у зависности од тога да ли се ученик већ у својој средини сретао са српским језиком, да ли има неко предзнање, а нагласак је стављен на практичну употребу језика.

Суботица – Ученици првог и петог разреда основне школе и првог разреда гимназије српски језик као нематерњи уче по новом програму који је почео овог септембра. Након многих година припрема прихваћен је потпуно концепт по којем се у школама српски језик учи попут страног језика.

Ово је у почетку изазивало и противљење језичких чистунаца, али је нови програм у први план ставио функционалну употребу језика и увођењем програма „А” и „Б” уважене су интереси деце. Ово је готово револуционарна промена у образовању, кажу саговорници „Политике”.

„Српски као нематерњи језик је коначно добио пажњу какву заслужује, а деценијама није имао, већ је био на маргинама образовног система. Због тога  су ученици националних мањина, посебно оних које немају словенско порекло, излазили из школе са минималним знањем српског језика”, каже Весна Вајс, професорица српског језика и директорица школе „Сечењи Иштван”.

Нови програм прихватио је разлику у знању с којим деца долазе у школу, те је за децу која долазе из национално хомогених средина и која нису имала говорни контакт са српским језиком припремљен програм „А”, а за децу из хетерогених средина, која су се сретала у говору са српским језиком, припремљен програм „Б”. На почетку године наставници и учитељи раде процену знања деце.

„То омогућава сваком ученику да језик усваја својим темпо, да му се усвојено знање вреднује највишим оценама”, каже Вајсова. Директорица наводи да овај предмет данас доживљава препород који ће захваљујући новим наставним методама омогућити да деца с часа изађу са практичним знањем коришћења језика. Досадашњи програми форсирали су учење падежа или анализу књижевних текстова, али деца после тих часова нису умела ни да купе кифлу у продавници.

„Не знам да постоји предмет за који је у последње време одржано више обука, израђено више додатне и помоћне литературе”, наставља Вајс.

У Гимназији „Светозар Марковић” професорица Сања Мормер каже да су ово промене које пријају и наставницима и ученицима. „Инсистира се на функционалној употреби језика, имамо доста часова језичке културе, и још се навикавамо на нови програм, посебно у већим одељењима.”

Професор српског језика као нематерњег Александар Догнар из суботичке Гимназије на мађарском језику „Костолањи Деже” био је укључен у израду овог програма, а сада је водитељ на обукама. Путује од севера до југа Србије, свугде где има потребе да деца уче српски језик као нематерњи и примећује да у тим срединама нема много разлика, и да свугде постоје билингвални појединци.

„Новим програмом инсистира се на функционалној употреби знања. Утврђени су стандарди, који кажу шта је оно што ученик после четири године учења језика треба да зна. Уколико у лабораторијским условима на часу ученик не проговори, онда све нема смисла. Због тога је повећан број часова говорних вежби, утврђен је круг појмова који треба да савладају”, објашњава нам Догнар.

Учење језика и даље се одвија кроз књижевне текстове, али су по угледу на рецимо учење енглеског, они прилагођени за скромнији језички фонд. Догнар каже да је управо у току израда речника који би помогао наставницима да се дефинише шта подразумева фонд од 600, хиљаду или три хиљаде речи српског језика.

Извор: Политика