Ne zposlenost, nedovoljno učešće mladih, nemanje mogućnosti za putovanje, dodatno usavršavanje i školovanje – čine statističku, medijsku ili društvenu sliku preseka probelma mladih u Srbiji. Ipak, vrlo je jednostavno i čak, grubo rečeno, površno oceniti da je najveći problem mladih nezaposlenost, a da su sami mladi često mahom sebični, nezainteresovani i isključivo usmereni ka društvenim mrežama.
Istina jeste da je jako teško biti mlad danas u Srbiji. I ne samo danas. Teško jeste, jer dolaziš na već poređane figure i ti sad tu treba da se uklopiš i nađeš svoj prostor.
Prostor u koji dolaze mladi sastavljen je iz omladinskih i organizacija za mlade, đačkog i studentskog parlamenta, lokalnih kancelarija za mlade, lokalnih i republičkih akcionih planova, raznih mehanizama, ministarstava i lokalnih uprava. Većine, ako ne svega toga, pre samo deset godina nije ni bilo. I, još konkretnije, u Novom Sadu, do pre samo godinu dana nismo imali nismo imali Gradonačelnikov savet za mlade, gradski budžet za mlade je bio duplo manji, nismo imali Omladinski klub (sada imamo tri u Novom Sadu), a o kulturi i vrednostima unutar samog omladinskog sektora i društva u celini da i ne govorimo. U poslednje dve godine primetan je napredak u omladinskoj politici i važno je da se na tome kontinuirano i dugoročno radi.
A, do svega došli smo zajedno – tako što je omladinski civilni sektor radio zajedno sa donosiocima odluka. Da li je to dovoljno? Ne, naravno. Ali je evidentno i da su napravljeni pomaci samo između dva Međunarodna dana mladih.
U ovom trenutku nailazimo na sledeću ozbiljnu prepreku – kako omladinsku politiku približiti mladima? Kako ohrabriti, motivisati i informisati mlade da kroz postojeće sisteme ostvare svoja prava, realizuju ideje i postanu aktivni članovi društvene zajednice. Vreme je da silni mehanizmi na kojima radimo budu osetni u životima mladih ljudi. Da sve što se radi, što se gradi, na čemu se stvara, bude prisutno i opiljivo u svakodnevnici. I što je najvažnije u svemu kada je reč o radu sa mladima, izuzetno je važan – kontinuitet.
Upravo je to jedna od najvažnijih misija OPENS-a u naredne tri godine.
Efekat koji OPENS i omladinske organizacije imaju na omladinsku politku, treba da se prenese i na druge segmente društva i da mladi, nošeni energijom i uspesima koje su imali na polju omladinske politike, mogu možda malo više da utiču i na politiku zapošljavanja, ili na zdravstvenu ili ekonomsku politiku.
Titula Omladinske prestonice Evrope nije titula OPENS tima, već grada, organizacija, institucija i građana. A, kako bi iskoristili šansu koja se nalazi pred nama, neophodno je da se svi probudimo i uključimo.
2019. godina je blizu, a ovo je možda prilika koju smo čekali dugo vremena. Od toga kako se ponašamo sada, kada je reflektor čitave Evrope na nama, zavisi šta će ostati kao legat ove titule.