Поводом стогодишњице од присаједињења војвођанских области матици Србији, РТВ припрема тридесет репортажа о учесницима Велике народне скупштине. Серијал „Сведоци историје“ започињемо причом о Константину Костићу, просветитељу и хуманисти, блиском сараднику кључних актера политичке сцене у Војводини у преломним историјским временима крајем првог светског рата.
Свештеник, а касније и професор Константин Костић отишао је на Велику народну скупштину у Новом Саду са дужности пароху у Опову, где је збрињавао избеглу децу из Босне, радио на просвећивању народа, и припремао се заједно са сељанима за велике догађаје који ће доћи после Првог светског рата.
Он и брат Слободан били су међу 757 делегата Срба, Буњеваца, Словака и других Словена који су донели одлуку да прекидају све везе са Аустроугарском и присаједињују Банат, Бачку и Барању Краљевини Србији.
Професор доктор Саша Марковић, истопричар, каже да су одлуке ове скупштине биле модерне за то доба и да су биле пресудне за српски народ, али и све друге на овим просторима.
„Управо су одлуке Велике народне скупштине скренуле пажњу да Срби треба да се уједине са својом државом да иду заједно у југословенски пројекат, али да ни једној националној мањини и заједници не ускрате њихова права“, рекао је Марковић.
„Константин Костић је у Опову остао запамћен по хуманитарном раду, а најбоље је описан у књизи Ђорђа Лебовића, Семпер идем“, рекла је унука професор др Даница Костић.
„У књизи је аутор приказао нашег деду као професора, али пре свега као човека који својом мудрошћу ширио љубав и толеранцију медју ољудима различитих вера кузлтура и нација, што је свакако било у складу са његовим образовањем стеченим у Карловачкој богословији стеченом почетком 20. века“, саопштила је проф.др Даница Костић, унука.
Константин Костић је био и председник Народног већа Новог Сада, а у историји Сомбора је упамћен као професор веронауке историје и српског језика у Учитељској школи и као аутор првих књига на српском језику.
„Круна његовог истраживања била је Монографија, Прва монографија о историји Српске учитељске школе у Сомбору, која је обављена 1938. године из прошлости учитељске школе у Сомбору“, казао је Милан Степановић, публициста, сомборски хроничар.
Професор, прота Константин Костић, преминуо је 29. октобра 1940. године у 52 години живота док је држао час у Државној учитељској школи. Сахрањен је на Великом православном гробљу у Сомбору.
Извор: РТВ