НОВОСАДСКА ПРЕМИЈЕРА ДНЕВНИКА ДИАНЕ БУДИСАВЉЕВИЋ

Након загребачке и чак три београдске пројекције, новосадска публика је дочекала филм о ком се увелико прича. Свечана премијера одржана је у уторак, 12. новембра у биоскопу Arena Cineplex. Филм је доспео у жижу јавности након апсолутне победе на Пулском филmском фестивалу. Освојио је шест признања, за најбољи филм фестивала, режију, музику, монтажу, награда ФЕДЕОРЕ за најбољи хрватски дугометражни филм и награду публике. Премијери су присуствовали сценариста и редитељ Дана Будисављевић, глумац Тихомир Станић и један од актера, сведок догађаја Милорад Јандрић. Као и свуда, публика је реаговала са емоцијама и бурним аплаузом.

Ово је истинита прича о држављанки аустријског порекла удатој за лекара православне вероисповести у Загребу, која је за време Другог светског рата спасила сигурне смрти више од десет хиљада српске деце из логора. Пре свега људски филм, о истрајности и снази једне племените жене. Њена хуманост није знала за препреке. Диана је водила детаљну картотеку дечијих судбина али нажалост након рата комунистичка власт јој неповратно одузима картотеку, која никад није пронађена.

Ауторка Дана Будисављевић је десет година припремала овај филм. Како каже све је почело 2010, када је добила дневник, и то случајно јер се њено име разликује у једном слову од Диане, иако заправо нису у роду. Када је прочитала дневник то јој је било толико фасцинантно, предивно и није могла да разуме да је тако нешто било прећуткивано толике деценије. Преживела деца нису знала ко их је спасио, а сама Диана је умрла 1978. године. Дневник је пронашла унука тек након њене смрти. „Баш зато што смо за Диану у том документарном смислу закаснили, нисам хтела да закаснимо за Милорада и све те дивне људе и сматрала сам да је поштено да они причају своју причу док су још ту. И да је то нека правда на неком вишем нивоу.“

Тихомир Станић поздравља Нови Сад где је, како каже уписао академију и почео да се бави глумом. Као неко ко је живео 12 км од Јасеновца и одрастао са причама људи који су страдали, био је посебно емотиван. Захваљује редитељки што га је позвала да се појави као глумац у овом филму. „Она је све моје личне амбиције, жеље и снове остварила овим филмом и хвала јој на томе“.

Сведок догађаја и један од актера овог филма, Милорад Јандрић је један део свог живота провео у Новом Саду. Његова породица и пријатељи овде живе. Срећан је што је ове вечери са нама и захваљује публици што су дошли у оволиком броју. Захвалан је Дани што је толике године радила на филму. И за крај његове речи. „Молим вас преносите шта сте доживили вечерас јер ви сте гледали праву истину која се догодила“.

За Војвођанске текст и фотографије: Ивана В.