Издавачки центар Матице српске објавио је девето коло антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“, чији је покретач и главни уредник академик Миро Вуксановић.
Прво коло едиције, која настоји да одабраним насловима и именима покаже миленијум српске уметности речи, од Светог Саве до писаца који су данас у пуном залету и надахнућу, штампано је 2010. године и до сада су објављене 92 књиге, наводи РТВ.
„Од усмене књижевности чију старост нисмо измерили, али знамо да траје колико и говор, од житијске литературе која је прва записана, у византијском средњем веку, у хиландарским, студеничким и другим канонским списима, у стиху, приповеткама, роману и драми, с књижевноисторијским тумачењима, критикама које су антологијска хроника у Едицији, са животописима и библиографским подацима, све то окупљено у истом низу, у свечано опремљеним томовима, сведочи о трајности и вредности која не може нестати, открива богатство и укупност српске књижевности“, истиче Вуксановић.
Заједно су књиге које су настајале на предвуковским облицима српског језика и књиге новије књижевности српског народа, јер, сматра главни уредник, свако подвајање доноси националну штету.
У првој серији има 120 књига, у другој серији биће још педесетак томова, свих жанрова и Вуксановић подвлачи да неће изостати ниједан писац од значаја.
Приређивачи су академици, професори универзитета, књижевни историчари и критичари, научни истраживачи и писци, а главна особина свих књига у Едицији, према речима Вуксановића, јесте да овакво научно издање може да користи и ученик и професор, и читалац без великог образовања и интелектуалац високог реда.
„У књигама је, као у каквом великом сажетку, објављено оно што је најбитније за проучавање или упознавање неког писца и неког књижевног жанра. Зато имамо стотине сталних претплатника, који су уз буџетски новац који добијамо најбоља подршка целом подухвату“, нагласио је он.
Годишња кола, по правилу у 10 књига, нису из истог периода, већ су разнолика и по другим особинама – у њима су песници, прозни и драмски писци, изабрани по литерарној сродности или у тематским антологијама.
Свако коло има намеру да привуче људе чија су становишта и однос према књижевности различити.
Укључене су збирке потиснутих приређивача, а Вуково место је појачано са још две књиге – у једној су његови одабрани списи, а у другој сви књижевни делови из оба издања Српског рјечника, каже Вуксановић.
„Објавили смо Гундулићеве спевове у посебној књизи, али и антологију старе дубровачке и бококоторске поезије. У ранијим едицијама српске књижевности, због разних обзира и политичких препорука, није тако било. У 10. колу ће бити Држићева књига. Никоме ништа не узимамо, али никоме не одвајамо из историјске књижевне баштине која је настала на српском језику као основи“, нагласио је Вуксановић.
У пет књига распоређено је десетине писаца житијске или средњовековне књижевности – Свети Сава има засебну књигу, а остале су заједничке.
„У новом колу су четворица писаца: Кантакузин, Михаиловић из Островице и два патријарха – Пајсије и Црнојевић. Њихову књигу је приредио Томислав Јовановић, који је и уредник свих пет томова из старог доба“, наводи Вуксановић.
У овогодишњем колу најдужи временски распон има антологија књижевности за децу, у два тома – у једном су стихови, у другом кратка проза, од Захарије Орфелина из 18. века до Игора Коларова који је рођен 1973. године, чиме је српска књижевност за децу први пут добила овакав и оволики избор (уредник Зорана Опачић).
Песме, приповетке и кратак роман Јелене Димитријевић у истој су књизи с прозом и драмом Владана Ђорђевића, који је, подсећа Вуксановић, познатији у медицини и политици, а неправедно као писац готово заборављен, као и Јелена Димитријевић.
Божидар Кнежевић, родом из Уба, из „главног града“ српске филозофије, професор из унутрашњости Србије и сиротни Београђанин, у српској науци и књижевности остао је са својим изрекама, с књигама мисли. Одабрао их је и коментарисао Саша Радојчић.
Две књиге Добрице Ћосића, „Корене“ и „Бајку“, као свој последњи посао, с пуном пажњом приредио је Милан Радуловић, рекавши да је прва књига темељ, а друга кров укупне Ћосићеве књижевне грађевине.
Породичну трилогију, одабране приповетке и есеје Данила Киша у обимну књигу је окупио Михајло Пантић, песме и есеје Миодрага Павловића његов тумач Ђорђе Деспић, а приповетке и два романа Мирослава Јосића Вишњића одабрао је Радивоје Микић.
У књигама деветог кола, према редовном обичају, штампани су и текстови књижевних критичара и историчара литературе.
Извор : РТВ