Propust pčelara da obezbede prezimljujućim pčelinjim društvima dovoljne i dobro raspoređene medne rezerve je glavni uzrok zimskog uginuća.Pčele ne uginu od smrzavanja – one uginu od gladi.
Normalno pčelinje društvo za prezimljavanje i prolećni razvoj treba 15 – 18 kg meda.Naravno da ono može prezimeti i sa 10 – 12 kg dobro raspoređene hrane, ali se u proleće mora prihranjivati.
Pošto se pčelinje klube u toku zime kreće nagore, rezerve meda moraju biti u vidu kapa na gornjim delovima okvira ili u gornjem nastavku LR košnice.
Ukoliko u košnici nema dovoljno hrane za prezimljavanje, pčelinja društva se moraju prihraniti krajem leta i početkom jeseni.
U avgustu i do početka septembra pčelama se mogu davati manje količine šećernog sirupa 1 : 1 sa forsafinom da bi se pospešila proizvodnja legla, a veće količine sirupa 2 : 1 upotpuniće zimske rezerve.Šećerni sirup se dodaje pomoću hranilice.
Za izvođenje legla u jesen i krajem zime veoma je važno da pčele imaju dovoljne količine polena.Ako nema prirodnog, koriste se određene zamene polena, koje mogu biti dobre ( na bazi kvasca ) i manje prihvatljive ( spojine pogače).Najbolje je u tu svrhu koristiti polen skupljen pomoću hvatača i čuvan na niskoj temperaturi.
Autor: Konstantinović Nemanja
Izvor: PSSS