ОДРЖАН СКУП „ТРОВАЊЕ ПЧЕЛА – ПЧЕЛЕ КАО ИНДИКАТОР ЗДРАВЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ“

ОДРЖАН СКУП „ТРОВАЊЕ ПЧЕЛА – ПЧЕЛЕ КАО ИНДИКАТОР ЗДРАВЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ“

У организацији Привредне коморе Војводине (ПКВ), Савеза пчеларских организација Војводине (СПОВ) и „Дневник-Пољопривредника“, данас је у ПКВ одржан тематски скуп „Тровање пчела – пчеле као индикатор здраве животне средине“.

Том приликом, председник ПКВ Бошко Вучуревић истакао је да се у Републици Србији пчеларством бави 5,3 одсто пољопривредних газдинстава (29,9 хиљада), а да је укупан број кошница 914 хиљада.

„Око три четвртине кошница налази се у региону Србија – југ, док је једна трећина у региону Србија – север. Може се рећи да, након живинарства, пчеларство има највећи ниво специјализације производње. Од укупног броја кошница, око 35 одсто се налази на газдинствима која се баве искључиво пчеларством. Код нас данас постоји четири хиљаде газдинстава која су специјализована за пчеларство, што је чак 11 пута више него у односу на податке из 2012. године. Ниво специјализације је највећи у Региону Војводине“, рекао је Вучуревић.

Додао је да је, према подацима Републичког завода за статистику, у 2018. години у РС произведено скоро 11.500 тона меда, што је 13 килограма по кошници. „У 2018. години, из РС укупно је извезено скоро 2.800 тоне природног меда и остварена вредност извоза 10,5 милиона евра. Просечна извозна цена меда у посматраном периоду била је од 3,8 евра по килограму. Најзначајније земље извоза су Норвешка, Италија и Немачка, где се извезе близу 62 одсто од укупно извезених количина меда из Србије“, рекао је Вучуревић.

Према његовим речима, у АП Војводини, у 2018. години, укупно је извезено 380 тона природног меда, односно 13,8 одсто од укупног извоза меда из Србије. Остварена вредност извоза меда из АП Војводине у 2018. години износила је 1,1 милион евра. Просечна извозна цена меда у 2018. години износила је 2,8 евра по килограму. Од укупно извезених количина, 89 одсто је извезено на ЦЕФТА тржиште (Северна Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора), а свега 10,7 одсто на тржиште Европске уније (Немачка и Италија).

„Предузимајући низ мера и радњи на заштити пчела, и ове 2019. године имамо масовно тровање пчела у Војводини – Кањижа, Ковачица, Шид, Кикинда. Само у Кикинди је страдало 1.668 пчелињих заједница. У задњих пет година, страдало је око 6,5 хиљада пчелињих друштава на простору АП Војводине (200-300 милиона страдалих јединки), где материјална штета износи око 100 милиона динара, изостављајући добит коју пчелари нису имали за та пчелиња друштва“, рекао је Радомир Влачо, председник СПОВ и додао да је овај скуп организован како би скренуо пажњу на проблеме и да се јавности и државним органима укаже на њих. Додао је и да ће се залагати да тровање пчела буде кривично дело које се гони по службеној дужности.

Проф. др Нада Плавша са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, која је одржала предавање под називом „Подаци о тровању пчела у Републици Србији у периоду од 2007. године до 2019. године“, у изјави за медије пре почетка скупа истакла је да је пчела најкориснији инсект који је данас угрожен.

„Једно пчелиње друштво када угине, то је велики губитак из разлога што пчелиња заједница има изузетну важност када је у питању опрашивање и опстанак човека као јединке, с обзиром на извор хране и на живот, односно на саму природну средину. Губици у Србији су велики“, рекла је проф. др Нада Плавша и додала да је у Републици Србији, у претходних 12 – 13 година, изгубљено преко 10.500 пчелињих друштава. Она је додала још и да држава издваја значајна финансијска средства и помоћ кроз субвенције повећањем самих субвенција.

„Ове године је одобрено и утрошено преко 590 милиона динара. Са друге стране, ми имамо велике губитке кроз само тровање пчела и ти губици, ако погледамо претходни период, износили су готово преко милион евра. Штитећи пчеле, ми штитимо сами себе“, рекла је Плавша.

Породица Војка Милутиновића, произвођача из Панчева, живи од пчеларства које је, како је истакао у изјави за медије, сваке године у све већем проблему када је у питању тровање пчела, која се дешавају највише у Војводини. Он је додао да велики проблем стварају и климатске промене у последњих пет до десет година, јер, како је рекао, пчеле још увек нису успеле да испрате, односно померио се пролећни циклус и цела годишња вегетација за, како је рекао, 30 дана.

„Буџет за пчеларе је 2016. године био негде око четири милиона динара, а крајем године ребалансом буџета реаговали смо са додатних 10 милиона, па је тај буџет растао на 15, 20, 25, а сад са задовољством могу рећи да ћемо у следећој години највероватније имати додатних 30 милиона за пчеларе Војводине“, рекао је Милорад Малић, помоћник Покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

На скупу су учествовали и Јелена Дробњак, секретар Удружења пољопривреде ПКВ, др Гордана Радовић, Дневник-Пољопривредник АД, Оливера Ивков, шеф Одсека ветеринарске инспекције Нови Сад Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Јулкица Симић, шеф Одсека за пољопривредне саветодавне службе.

Author Image
Lala
%d bloggers like this: