ОДРЖАНА ТРИБИНА О ФЕНОМЕНУ ЛАЖНИХ ВЕСТИ

ОДРЖАНА ТРИБИНА О ФЕНОМЕНУ ЛАЖНИХ ВЕСТИ

У просторијама удружења Центра за друштвену стабилност у Милетићевој 10а, у петак 28. фебруара 2020. одржана је трибина „Феномен лажних вести у савременом свету”. О овој теми говорили су Марко Матић, новинар, Немања Старовић, спољнополитички аналитичар и Милан Кузмановић, политиколог и постдипломац у НР Кини. Модератор трибине био је директор удружења, мср историчар Огњен Карановић.

Трибину је најавио портпарол ЦЗДС Предраг Рајић рекавши да дигитални доба са собом носи и олакшану комуникацију и приступ новим информацијама, али и могућност за манипулације. Овај феномен подједнако окупира светске престонице, често је оруђе у политичкој борби али и објективна опасност по демократска друштва. Да ли погађају глобалне токове или могу да погоде и индивидуу, да ли су лажне вести када се пласирају циљано или онда када се чини из нехата одн. простим прослеђивањем непроверене информације?

Према тврдњи Марка Матића, данас у време друштвених мрежа и интернета, скоро свако може да произведе лажне вести за које је број конзумената практично неограничен. Раније су дезинформације пласирале државе и парадржавне структуре да остваре неке своје интересе. Постоји читава парамедијска делатност и пласирање нечега што се ради у продуженом времену. То је сервирање оквира за интерпретацију. Сервира се један вредносни код где се сваки наредни догађај сервира на одређени начин. То је много опасан терен, јер када ви уђете у подсвест једне групе људи која нема додир са реалношћу и дате им оквир за тумачење догађаја, они ће то све тумачити на тај начин. Очигледно је да живимо у ери постистине. То је ера када предрасуде, емоције и ирационални страхови узимају примат у односу на реалне чињенице.

Социолошки феномен лажних вести у свету, којима се бави и у свом мастер раду, приближио је Милан Кузмановић. Према његовом мишљењу, прва структурална промена која доводи до феномена лажних вести јесте либерални капитализам. Сваки напад на његове догме тумачи се као напад на његове вредности. Нико неће напасти мишљење неке групе јер се то одмах тумачи као фашизам.

Уз догме иду и друштвене мреже које функционишу као медији. Ви немате јединствени медиј који говори шта се дешава. Чак 92 посто садржаја је нагнуто у једну страну. Уз то постоји и прећуткивање, што код људи ствара револт и панику. Нпр. друштвене мреже помажу расправу имигранске кризе. Ми немамо довољно информација о томе али незнање отвара нови потенцијал за лажне вести. Уз то, много тога на интернету, данас се своди на кликове. То су почели да раде чак и неки озбиљни медији. Али једноставно, тако функционише индустрија. Уколико желите да сазнате да ли је нешто лажна вест или не, само пратите ток новца – сматра Кузмановић.

Немања Старовић сматра да је над слободним проком информација ипак успостављена потпуна контрола медијског дискурса кроз систем економског условљавања медија, ограничавања приступа информацијама односно омогућавања приступа онима који су лојални и кооперативни, осврћући се пре свега на Америку. Међутим, сматра да то није ништа ново већ је узело маха од 80-тих година прошлог века. Контрола 90-тих је била толика, да нпр. бомбардовање Србије пет година касније не би било могуће јер се развија доступност интернета, алернативни медији и др.

За трибину је владало велико интересовање, како за слушање, тако и касније за размену мишљења. Чули смо да Центар за друштвену стабилност (ЦЗДС) има Јутјуб емисије „Стабилократија” и „Српска читаоница” где се грађани могу погледати занимљиве садржаје које су пропустили.

 

Текст и фото: В. Раонић;

Author Image
Lala