ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ АЛЕКСЕЈА АРСЕЊЕВА

У оквиру пројекта „Руско наслеђе у Србији”, синоћ је одржано предавање на тему „Руска емиграција у Војводини” у Змај Јовиној гимназији. И овај пут, предавање је организовао Руски центар Фонда „Руски мир” а домаћин је био Ненад Спасић.

У прелепој свечаној сали најпре је наступио чувени хор Јовине гимназије, а затим се гостима, које су чинили предавачи са универзитета славистике из Инзбрука – Александар Купердјајев (већ близак нашем порталу) и његова колегиница Наталија Деменкова, као и њихових двадесетак студената славистике, обратио Алексеј Арсењев. Предавање су пратили и грађани, наши предавачи руског језика и садашњи ученици гимназије.

Господин Арсењев је и сам матурант ове гимназије, трећа генерација руских емиграната (рођен у Великој Кикинди која је након месец дана променила име у Кикинда) и један од најпознатијих хроничара руске дијаспоре. Предавање је одржано на руском језику како би се гостујући студенти славистике упознали са доприносом који је око 100.000 руских емиграната оставило на подручју Војводине и младе Краљевине СХС. У Новом Саду било је око 2000 Руса на укупно 37.000 становника.

Сазнали смо да су прве Десанкине стихове препевали управо руски досељеници који су живели у Београду. У мноштву занимљивих података које смо чули, интересантан је утицај које су имале наше провинције од доласка нових становника. Чули смо да су се козаци, као мање образовани војнички слој, најлакше прилагођавали новим условима. Женили су се овдашњим удовицама, уседелицама и девојкама без мираза, којима је, са друге стране, био потребан мушкарац спреман на тешке физичке послове.

У неким провинцијама су се први пут појавили лекари, учитељи (било их је око 350) па и свештеници, тј. Руси су делимично надоместили губитак који су та места претрпела након Првог светског рата. На литургијама почињу да поју и хорови, што је условљавало да и остало становништво (не само руско) почне радије да посећује цркве у којима учествује хор. Око 200 чланака из културе има објављено у Летопису Матице српске од стране руске емиграције, а 1920. године на Правном факултету у Суботици предавачи су били – Руси. Само у Змај Јовиној гимназији, у разним периодима радило је око 30 руских наставника.

Руси су подигли културни живот у градовима организовањем балета, концерата, позоришта, држањем приватних часова клавира… Једини оперски певачи до пожара у позоришту Дунђерских, били су из редова ове емиграције. Такође, Руси су били и оснивачи научних института, а за Војводину су важни агрономи и хидроградитељи који су наставили израдњу Канала ДТД и припрему земљишта за обрађивање. Захваљујући образованим пилотима, метеоролозима, радиотехничарима, и сл. – авијација Краљевине СХС се убрзано развија и тада заузима високо пето место у Европи.

Свакодневни живот руских становника уносио је занимљиве промене, па је тако нпр. оживела цвећара једног Мађара, јер се цвеће почело куповати и за одлазак у госте а не само за гробље и сахране. Уведен је и обичај пијења чаја и употребе самовара, љубљења руке дами, ношења светле одеће, бављења новим занатима… Постојало је пет руских мензи у Новом Саду а салата оливје коју су Руси правили, код нас је временом прихваћена и тако добила назив руска салата.

Студенти славистике из Инзбрука данас ће посетити Сремске Карловце, а заинтересованим грађанима свакако препоручујем будућа предавања у Руском центру Змај Јовине гимназије. Ја их, као што сте имали прилике да читате, не пропуштам, а господин Арсењев је прави извор проверених информција за љубитеље руске културе и радозналце.

За vojvodjanske.rs: Весна Раонић